Реаговања на изборе у БиХ

Члан Европског парламента и бивши шеф Делегације за односе за Југоисточном Европом Едуард Кукан сматра да изборе у БиХ треба сматрати прекретницом. Нада се скором формирању владе у тој држави.

"Становници БиХ су имали тешку годину коју су обележили протести грађана почетком године и катастрофалне поплаве у мају. Док неке земље у региону напредују на путу у ЕУ, БиХ стоји у месту", поручио је Кукан у саопштењу достављеном Танјугу.

Министар спољних послова Аустрије Себастијан Курц поздравио је миран и уредан ток избора у БиХ и изразио наду да ће доћи до што скоријег формирања нове владе, која би на пролеће изашла у сусрет израженој жељи грађана те земље за промене и превазилажење застоја у реформама.

Генерални секретар Савета Европе Торбјорн Јагланд оценио је да су избори у БиХ, како се чини, спроведени у складу са техничким нормама слободних и фер избора, а да нове органе очекује изазов у виду покретања привреде и побољшања социјалних услова.

Председник Хрватске Иво Јосиповић оценио је да су резултати недељних избора у БиХ углавном очекивани и изразио наду да ће та држава сада кренути путем реформи. "Желим да након овог изборног циклуса наша пријатељска и суседна земља крене према очекиваним реформама, сређивању унутрашњих односа и да крене путем ЕУ и НАТО", рекао је Јосиповић.

ОЕБС је саопштио да избори одржани у такмичарској атмосфери, али да је и даље видна међуетничка подељеност у земљи, уз недостатак заједничке визије будућности и сарадње три конститутивна народа.

Ти фактори, наводе посматрачи ОЕБС-а, угрожавају спровођење реформи потребних за осигурање у потпуности демократских избора а растуће неповерење у функционисању демократских институција угрожава стабилност.

Стручњаци: Без значајних промена

Стручњак за изборне системе Вехид Шехић сматра да резултат гласања на општим изборима у БиХ није довео до значајнијих промена, јер на власти остају они који су на неки начин у њој и до сада учествовали.

Из прелиминарних резултата избора, указује Шехић, произлази да се бошњачко бирачко тело "расуло" на четири странке, док је код гласача хрватске и српске националности дошло до поларизације на по два супротстављена политичка блока.

Аналитичар Иван Вукоја из мостарског Института за друштвена истраживања такође припада онима за које исход избора није изненађење, али његова је оцена да је то, пре свега, одраз чињенице колико је у БиХ и даље важно тзв. национално питање.

"Реалност је да живимо у вишенационалној држави и да је главно политичко питање како ускладити националне интересе конститутивних народа. Када се то реши, онда ће се створити претпоставке за решавање свих других проблема, односно дефинисање политика", закључује Вукоја.

Професор на загребачком Факултету политичких наука Здравко Петак изјавио је Хини како му се чини да ту нема никаквих великих промена за Хрвате и да није изгледно да ће доћи до конституционалног редизајна БиХ.

Сматра да би једна основа за оснаживање хрватске позиције могао бити избор кандидата ХДЗ БиХ Драгана Човића за члана Председништва БиХ. Тиме би, сматра, била битно промењена хрватска позиција, јер би неко кога је изабрала велика већина хрватског народа први пут седео у Председништву, а не неко кога су већим делом изабрали Бошњаци.

Политички аналитичар Вишеслав Раос рекао је, пак, да се пре отприлике пола године, кад су се догађали насилни нереди по многим местима у Федерацији БиХ, очекивало да ће ови избори донети неке велике промене, али се чини да је ово повратак на ситуацију која је била пре неких осам година.