Предлог да Голи оток постане спомен-подручје

Дугогодишња иницијатива Удружења "Голи оток" за институционалним позиционирањем будућег меморијалног центра на том острву још једном је актуелизована у контексту "Пројекта 100" Канцеларије за управљање државном имовином.

Тај пројекат прикупља предлоге о томе како ставити у функцију стотину некретнина у државном власништву, преноси Танјуг.

"Од Владе очекујемо да ову тему хитно уврсти на дневни ред Сабора јер нема никаквог разлога за одлагање. Влада може да заустави пропадање спомен подручја", рекла је шефица "Документа - Центра за суочавање с прошлошћу", Весна Тершелич.

"Неприхватљиво је да се наставља неправда према затвореницима и да нове генерације немају прилику на лицу места да уче шта се тамо догодило", истакла је Тершелич.

Иако је Сабор подржао иницијативу још 2005, три су узастопне Владе одговорне што се сваки дан на Голом отоку уништава шта је преостало, додала је, и нагласила да је несхватљиво што Министарство културе не улази у конкурсе на европском нивоу за реализацију пројекта јер је реч и о затвореницима из Италије, али, осим Хрватске, и из других постјугословенских земаља.

Тершелич је упозорила да треба гледати и на економску димензију програма водећи рачуна да би уз спомен-комплекс требало размислити и о туристичким садржајима.

"Заједнички назив свих оних који су били затворени на Голом отоку није информбироовци, нити комунисти, нити левичари, ако би требало да нађемо заједнички назив за све оне који су тамо били затворени, он би био - нису били послушници", рекао је председник саборског Одбора за људска права и права националних мањина Фурио Радин.

Од доласка прве групе кажњеника на Голи оток прошло је 65 година.

У периоду од 1949. до 1956. осуђено је више од 16.000 људи на преваспитање и друштвено користан рад у трајању од шест месеци до две године а мањи број људи и на вишегодишње затворске казне по основу ИБ-а.

Према подацима удружења "Анте Земљар", више од 13.000 људи је у ропским условима одслужило казну на Голом отоку, а остали у другим затворима и казнионицама широм Југославије. Сматра се да 400 људи то није преживело, пренела је агенција Хина.