Фон дер Лајен: ЕУ мора да настави подршку Украјини; Захарова: Изјаве Зеленског могу да доведу до нуклеарног сукоба

Влада Велике Британије огласила се поводом одлуке Русије да опозове акредитацију британском дипломати у Русији, након што је руски амбасадор позван на састанак у оквиру дипломатске процедуре.

"Оштро осуђујемо неоправдану одлуку Русије прошлог месеца да протера још једног британског дипломату и злонамерну јавну кампању која је уследила. Овако понашање је потпуно неприхватљиво и нећемо толерисати узнемиравање или застрашивање нашег дипломатског особља", изјавио је портпарол.

Истиче се да је Британија преузела мере и опозвале акредитацију једном руском дипломати у Великој Британији.

"Позвали смо руског амбасадора (Анрдреја Келина) како би му саопштили да предузимамо реципрочне мере, опозивајући акредитацију руском дипломати", наводи се у саопштењу.

Додаје се и да ће свака даља акција Русије "бити третирана као ескалација и дочекана чврстим и сразмерним одговором".

"Поновољене, ничим изазване и неоправдане акције Русије имају за цилљ да поремете наш дипломатски рад и чине део шире кампање агресивног понашања пре Великој Британији", закључује се у саопштењу.

Британски и француски амбасадор позвани су у руско Министарство спољних послова након напада украјинских оружаних снага на Брјанск француско-британским ракетама, саопштило је руско Министарство спољних послова.

"Британски амбасадор у Москви Најџел Кејси и француски амбасадор Никола де Ривијер, позвани су у руско Министарство спољних послова, где им је уложен оштар снажан протест у вези са нападом украјинских оружаних снага на Брјанск 10. марта коришћењем крстарећих ракета које је произвео заједнички француско-британски концерн МБДА", објављено је на веб-сајту руског Министарства спољних послова.

У саопштењу руског МИП-а указује се на непосредну одговорност Лондона и Париза за тај инцидент, у којем је погинуло седам особа, а више од 40 је рањено.

(Танјуг, руско Министарство спољних послова)

Специјалци Центра за специјалне операције Алфа украјинске службе безбедности (СБУ) употребили су дронове за напад на руску линијску производно-дистрибутивну нафтну станицу Перм која се налази више од 1.500 километара од границе са Украјином, наводи се у саопштењу СБУ и додаје да је напад извршен по наређењу украјинског председник Володимира Зеленског.

Станица Перм је у власништву Трансњефта и стратешки је важно чвориште главног система за транспорт и дистрибуцију нафте Руске Федерације у четири правца, преноси Укринформ.

Након напада дронова СБУ на ову пумпну станицу за нафту избио је пожар великих размера, а према прелиминарним информацијама скоро сви резервоари за складиштење нафте су у пламену.

"СБУ систематски умањује извозни потенцијал Русије и поткопава њену економску базу којом се финансира рат против Украјине.

Уништавање нафтне логистике ствара недостатак ресурса за руски војно-индустријски комплекс, ремети војне ланце снабдевања горивом и приморава непријатеља да троши значајне ресурсе на обнављање и заштиту нафтне инфраструктуре", изјавио је вршилац дужности начелника СБУ Јевгениј Хмара.

(Танјуг)

Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је да украјински председник Володимир Зеленски ствара услове за могући нуклеарни сукоб и саботира мировне инцијативе. 

"Он у суштини наставља да провоцира нуклеарни сукоб таквим изјавама. Штавише, Западна Европа ризикује да постане прва жртва управо ове нуклеарне уцене", изјавила је Захарова, преноси Спутњик. 

Према њеним речима, украјински председник "очигледно не жели мир" и додаје да кијевски режим користи питање нуклеарног оружја као уцену уз подршку својих западних партнера.

"Шта их брига? Сваког дана, уз аплауз, а понекад чак и уз пратњу својих НАТО спонзора, користе тему нуклеарног оружја или нуклеарне енергије као уцену", рекла је она.

Захарова наводи да су припадници Оружаних снага Украјине хтели да користе "НАТО технику са наоружањем западне производње" како би заузели и минирали Курску нуклеарну електрану.

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је раније да је Украјини треба дати и чланство у НАТО-у и нуклеарно оружје као гаранције безбедности.

Председник Русије Владимир Путин је на састанку о ситуацији на пограничним областима 22. августа 2024. године саопштио да су претходне ноћи Оружане  снаге Украјине покушале да изведу нападе на Курску нуклеарну електрану, а након тога су наставиле са покушајима напада на нуклеарну електрану у Курчатову. 

Министарство одбране Русије је у новембру представило извештаје Државне службе Украјине за ванредне ситуације које се односе на наводни план за заузимање Курске нуклеарне електране.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да ће ЕУ наставити да пружа снажну подршку Украјини и да истовремено мора да смањи зависност од увоза фосилних горива, уз убрзање преласка на чисту енергију.

Говорећи о финансијској помоћи Украјини, Фон дер Лајен је пред Европским парламентом потврдила да ће прва транша од 45 милијарди евра бити исплаћена током текућег квартала једну трећину за буџетске потребе, две трећине за одбрану Украјине, у оквиру ширег пакета зајма од 90 милијарди евра, који ће, како је навела, бити реализован упркос ранијим политичким блокадама унутар ЕУ.

Према њеним речима први одбрамбени пакет биће о беспилотним летелицама, од Европе до Украјине, вредан око 600 милиона евра.

"Наша порука је врло јасна: наставићемо нашу подршку храбром украјинском народу и њиховим оружаним снагама. Док Русија удвостручује своју агресију, Европа удвостручује подршку Украјини. Усвојен је и 20. пакет санкција. И да, санкције су оштре. Имају оштар учинак на руску економију, с инфлацијом која расте, а каматне стопе вртоглаво расту. Последице руског избора рата плаћају се из џепова руског народа. Толико да Кремљ реагује на необичан начин ограничавајући интернет и слободну комуникацију. Толико да Руси осећају да поново живе иза челичне завесе. Овај пут, дигиталне челичне завесе. Али ако историја има једну лекцију, то је да сви зидови на крају падну", рекла је Фон дер Лајен.

(Танјуг)

Украјинска морнарица извела је напад дроновима на танкер "Маркиз", који се налази под санкцијама више западних земаља, саопштио је Генералштаб путем друштвених мрежа.

Напад је изведен помоћу два поморска дрона-камиказе, а погођени брод пловио је под заставом Камеруна.

Како се наводи, брод "Маркиз", у тренутку напада није превозио терет.

Генералштаб је додао да се танкер налази под санкцијама Украјине, Велике Британије, Европске уније, Швајцарске, Новог Зеланда и Канаде.

Према њиховим наводима, Русија га је користила за "илегални транспорт нафтних деривата".

(Reuters, Укринформ)

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да украјинско оружје дугог домета може да погађа циљеве на удаљености већој од 1.500 километара.

Зеленски је поручио на Телеграму да ће Украјина наставити да повећава домет свог ракетног арсенала, преноси Укринформ.

"Извештај генерал-мајора Јевгенија Хмаре о нашим системима дугог домета је потврда нове етапе у ограничавању ратног потенцијала Русије. Захвалан сам момцима из СБУ на њиховој прецизности. Домет ватрених дејстава сада је преко 1.500 километара. Повећавамо домете нашег ракетног арсенала и то су потпуно оправдани украјински одговори на руски терор", наводи се у објави Зеленског на Телеграму.

Он је поручио да је дошло време да се пређе на терен дипломатије и да би званична Москва требало да чује ову поруку.

(Укринформ)

Пожар у рафинерији нафте у руском граду Туапсе локализован је јутрос у 7.05 часова, саопштио је Центар за ванредне ситуације Краснодарског краја.

У гашењу и санацији последица учествује 312 људи и 73 комада опреме, а до сада је прикупљено око 10.000 кубних метара контаминираног земљишта и воде, пренела је агенција РИА Новости.

Према ранијим информацијама, пожар је избио јуче ујутро након што су на објекат пали остаци дрона.

Руски министар за ванредне ситуације Александар Куренков рекао је да су до вечери тог дана сва цурења нафте заустављена, али надлежне службе и даље прате ситуацију.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков казао је да је рафинерија била мета напада украјинских снага и оценио да такви инциденти доприносе глобалним поремећајима на тржишту енергената. Председник Русије Владимир Путин упозорио је да напад може да има озбиљне еколошке последице. Истрага и процена штете су у току.

(Танјуг)

Русија је током ноћних удара дроновима напала лучку инфраструктуру у јужној украјинској Одеској области, при чему су оштећене и стамбене зграде и једна болница, а две особе су рањене, саопштили су украјински званичници у среду.

Регионални гувернер Олег Кипер, у објави на Телеграму, навео је да је напад на југу Одеске области уништио пријемно одељење болнице и тешко оштетио друге делове објекта.

У тренутку напада, медицинско особље и пацијенти налазили су се у склоништу, а потом су пребачени у другу установу, додао је.

Регионални тужиоци су саопштили да су објекти лучке инфраструктуре били на мети напада, без додатних детаља.

Службе за ванредне ситуације саопштиле су да су две особе повређене у пожарима у стамбеном подручју. Објавили су фотографије зграда захваћених ватром и ватрогасаца који се боре са пламеном.

Кипер је додао да је пожар забележен и у Дунавском биосферном резервату, природном резервату у том региону.

Одеска област, у којој се налазе главне украјинске морске луке и речне луке на Дунаву, честа је мета руских напада током рата који траје више од четири године.

Украјинско ратно ваздухопловство саопштило је да је Русија од понедељка увече лансирала 171 дрон на земљу. Јединице противваздушне одбране обориле су или неутралисале 154 дрона, додаје се.

Једна особа је погинула, а две су рањене у одвојеном нападу дроновима и ракетама у североисточној Сумској области, који је изазвао велике пожаре у стамбеном подручју, саопштили су локални званичници.

(Ројтерс)

Румунија је подигла борбене авионе Ф-16 након масовног напада руских дронова на циљеве у Украјини, у близини границе на Дунаву, саопштило је Министарство одбране те земље.

Према наводима, Русија је синоћ и током ноћи извела нападе дроновима на цивилне и инфраструктурне циљеве у пограничном подручју, при чему је радар пратио 15 летелица у две групе, пренео је портал Диги 24.

Ниједан дрон није ушао у румунски ваздушни простор, али је у округу Тулча послата узбуна становништву путем система РО-Алерт.

Два авиона Ф-16 полетела су из базе у Фетештију око 1.10 часова ујутро, након што су пријављене експлозије на украјинској страни Дунава, у области града Измаил. Ваздушна узбуна у Румунији трајала је до 2.40 часова. Румунско Министарство одбране је навело да прати ситуацију.

(Танјуг)

Британски краљ Чарлс Трећи изјавио је приликом обраћања у Конгресу Сједињених Америчких Држава, да је снага партнерства између САД и Велике Британије искоришћена за суочавање са заједничким противницима, као и да је потребно заштитити Украјину у рату са Русијом.

"Та иста, непоколебљива одлучност је потребна за одбрану Украјине и њеног најхрабријег народа, како би се обезбедио истински праведан и трајан мир", рекао је краљ Чарлс.

(Би-Би-Си)

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је да је Русија спремна за решавање украјинске кризе, али да западне земље и Кијев нису у позицији да диктирају услове.

"Да би криза била решена, мора бити признато да Крим, Донбас и Новорусија припадају Русији", рекла је Захарова.

Истакла је и да се Украјина врати неутралном, ванблоковском и ненуклеарном статусу.

Захарова је рекла и да Москва подржава политички дијалог с Вашингтоном у циљу решавања украјинске кризе, али да не гаји превелика очекивања.

Додала је да руска војска има стратешку иницијативу у зони специјалне војне операције у Украјини, као и да напредује.

(РИА, Танјуг)