Црни петак пред вратима – не наседајте на попусте од 70 одсто, проверите колико је производ заиста коштао

Црни петак у Србији још није заживео у пуном обиму, посебно када је реч о снижењима која би тог дана требало да буду најповољнија током године. Док се у Сједињеним Америчким Државама, одакле потиче овај трговачки обичај, купци боре за поједине производе по знатно нижим ценама, домаћи трговци су, пре свега, преузели његов назив и маркетиншки потенцијал.

Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије каже да се последњих година ипак примећује одређени напредак, нарочито у продаји одеће и обуће, док су снижења у категорији технике мање изражена.

"Суштина Црног петка је да се нешто прода по ценама које су до тада биле најниже. Трговци тада покушавају да продају робу која им је преостала из претходне сезоне и ослободе складишне капацитете. Враћање производа у магацине, складиштење и целокупна логистика много коштају, па је трговцу често исплативије да робу прода и уз мању зараду“, објашњава Николић.

Додаје да би Црни петак требало да буде прилика да потрошачи производе које су планирали да купе током године набаве по знатно нижим ценама. Зато, како истиче, није довољно да трговци само преузму назив ове акције, већ је неопходно да понуда заиста оправда очекивања купаца.

Претходна цена мора да буде најнижа у последњих 30 дана

Једна од најважнијих промена за потрошаче јесте ново правило које се односи на оглашавање снижења. Ранијих година дешавало се да трговци непосредно пред Црни петак повећају цене, а затим их врате на претходни ниво и огласе велики попуст. Од ове године таква пракса није дозвољена.

Изменама Закона о трговини усвојено је правило према којем претходна, односно прецртана цена, мора да буде најнижа цена по којој је производ продаван у периоду од 30 дана пре снижења.

То значи да трговац не може неколико дана пред почетак акције да повећа цену, а затим да је снизи и прикаже као велики попуст.

"Потрошачи могу бити мало мирнији у том делу. Када погледамо претходну и садашњу цену, требало би да будемо сигурни да је претходна цена заиста била најнижа у последњих 30 дана. То значи да трговац у том периоду није смео да мења цену на начин који би довео до лажног приказивања снижења“, наводи Николић.

За непоштовање овог правила предвиђене су казне до два милиона динара за трговца, као и за одговорно, односно овлашћено лице у правном лицу.

Потрошачи који посумњају да је цена производа вештачки увећана пре снижења могу да се обрате удружењима потрошача, односно саветовалиштима, којих у Србији има осам, као и тржишној инспекцији.

Николић објашњава да инспектори могу релативно једноставно да провере кретање цена увидом у евиденцију промета и услуга. Очекује, међутим, да ће примена новог правила бити изазов и за трговце и за надлежне инспекцијске службе.

Куповина преко друштвених мрежа носи велики ризик

Када је реч о начину куповине, Николић прави јасну разлику између онлајн куповине од регистрованог трговца и наручивања производа преко друштвених мрежа од физичких лица.

Куповина путем интернета од регистрованог трговца подразумева да купац има податке о продавцу, добија рачун и остварује права која му гарантује закон. Једно од њих је право да одустане од куповине у року од 14 дана, без навођења разлога.

То право, међутим, не важи на исти начин када се производ наручује од физичког лица преко друштвених мрежа, без рачуна и доказа о куповини.

"Стално упозоравамо потрошаче да друштвене мреже нису место за куповину. Тамо често немате регистрованог трговца, не добијате рачун и самим тим немате сва права која имате када купујете у регистрованој продавници или путем њеног званичног интернет сајта“, истиче Николић.

Додатни проблем представља то што је често тешко утврдити идентитет особе која продаје производе, па је самим тим отежано и спровођење било каквих мера у случају преваре.

Потрошачи су се, како наводи, више пута суочавали са ситуацијама да плате производ који никада не добију. Посебан ризик представљају и лажни интернет сајтови.

Уколико интернет страница купца преусмерава на непознате странице за плаћање, нуди сумњиве начине трансакције или плаћање у другим валутама без јасних информација о продавцу, потребан је додатни опрез. Осим губитка новца, постоји и ризик од злоупотребе личних и платних података.

Техника и гардероба најтраженији током акције

Међу производима које потрошачи најчешће купују током Црног петка издваја се техника, пре свега телевизори, телефони и бела техника. У понуди се тада често налазе модели из претходне године, јер трговци настоје да ослободе залихе пре доласка нових производа.

Одећа и обућа такође заузимају значајно место у овим акцијама. Према Николићевој оцени, модна индустрија је међу првима препознала предности брже продаје залиха, јер се модни трендови мењају брже него што застаревају поједини технички производи.

Због тога трговцима понекад одговара да робу продају и уз минималну зараду, уместо да је враћају у складишта и сносе додатне трошкове.

Ипак, висина снижења не може се уопштено процењивати, јер сваки трговац има сопствену политику формирања цена. На одлуку о снижењу утичу и потражња, количина преостале робе, појава нових модела и промене на тржишту.

Николић, међутим, упозорава да се прича о Црном петку не би смела свести само на технику, одећу и обућу. За део грађана проблем представљају и цене основних животних намирница.

"Храна у Србији је недопустиво скупа. Када говоримо о потрошачким навикама и ценама, не треба да заборавимо да је овај део потрошње свакодневна потреба, а за неке људе, нажалост, и даље врло тешко доступан. Када изађемо ван граница наше земље и упоредимо цене, видимо да је храна негде знатно јефтинија“, указује Николић.

Потрошачи могу да пошаљу поруку трговцима

Поред законских механизама заштите, потрошачи имају и могућност да сопственим изборима утичу на тржиште. Николић сматра да грађани често нису свесни колику снагу имају као купци и да би одустајање од куповине, када понуда не оправдава најављене попусте, била јасна порука трговцима.

"Ако цена није онолико ниска колико би требало да буде, зашто морамо да купимо? Замислите какву бисмо поруку послали када бисмо овог Црног петка, незадовољни понудом, одлучили да не купујемо. Потрошачи често не разумеју сопствену снагу. Довољно је да свако од нас направи један мали корак и то може да постане тренд“, поручује Николић.

Зато саветује грађанима да куповину планирају унапред и да прате цене производа које намеравају да набаве. Данас је, захваљујући интернету, могуће упоредити цене код различитих трговаца и проверити да ли је понуђено снижење заиста повољно.

Уколико је цена одговарајућа, Црни петак може бити добра прилика за куповину. У супротном, нема разлога за журбу, нити за куповину само зато што је производ означен великим процентом попуста.

"Најважније је пратити колико производ сада кошта, а не колики је проценат снижења. Ако смо пратили цене и знамо колико је нешто коштало у претходном периоду, онда можемо да проценимо да ли је понуда заиста повољна. Куповина мора бити промишљена одлука. Не можемо више да купујемо ад хок“, закључује Зоран Николић.