РТС у Кијеву – грађани у шаторима и мраку чекају струју и мир

Четврта годишњица рата у Украјини обележава се између две рунде преговора Кијева и Москве о миру који се годину дана одвијају уз посредовање Америке. Амерички председник Доналд Трамп још једном је орочио постизање договора до јуна или новембра, када се у Америци одржавају конгресни избори на пола мандата. Међутим, професори међународних односа из Украјине кажу да је реалнија процена да је реч о 50 одсто постигнутих договора.

Два главна питања остају спорна, а то су територија и безбедносне гаранције. Украјина још није спремна да се повуче из целог Донбаса, на чему Русија инсистира, док Кремљ не може да прихвати присуство страних трупа на украјинској територији.

Претходна ноћ у Кијеву била је мирна, међутим, уследила је после ноћи и јутра у којем се догодио масовни руски напад на Кијев и Кијевску област, између осталих региона у Украјини. Како су званичници саопштили, у том нападу погинула је једна жена и повређено је 15 људи. Са друге стране украјинска војска дроновима и ракетама гађала је војноиндустријске комплексе по дубини руске територије.

Руски удари у Украјини претходних месеци гађали су енергетска постројења због којих су становници Кијева чешће без струје, грејања и топле воде. Валентина Главатова има 60 година и са сином Сашом живи на 15. спрату солитера у најсевернијем делу Кијева. Последњих месеци, откако су енергетска постројења у Украјини најчешћа мета руских напада, температура у њиховом стану не прелази 10 степени. Спољна температура се спуштала и до минус 25.

"Саша има инвалидитет прве групе, обоје се тешко крећемо. Понела сам малу столицу за Сашу и са том столицом смо се спуштали низ степенице, корак по корак. Долазимо у ове топле шаторе да напунимо телефоне, попијемо чај, волонтери су доносили храну. Останемо овде, некада и пола дана, док се струја не врати", објашњава Главатова.

Шатори су постављени у најугроженијим деловима Кијева и има их око 1.500 у граду који је пре рата имао три милиона становника. Претходне четири године, становници су напуштали украјинску престоницу и у њу се враћали. Само у јануару отишло је 600.000 људи. Медицинска сестра Валентина Анастасијева једна је од млађих корисника испред шатора у насељу Тројешћина.

"Немамо гас, све зграде овде греју се само на струју. Најтежих дана код куће је било само четири или пет степени. Сада је боље, јер струју укључују бар на два сата, и ми одмах укључимо све грејалице које можемо", указује Анастасијева.

У приградском насељу Тројешћина живи 300.000 становника. У питању је углавном раднички део Кијева, који енергијом снабдева друга највећа термоелектрана у граду. Она је, само у фебруару, два пута била под ударом ракета. Енергетски аналитичар и новинар портала ЗН.УА Игор Маскаљевич каже да су оштећена оба блока. 

"Тренутно ради неколико котлова за грејање – боље ишта него ништа – али, радијатори у овом делу града нису топли и нема топле воде. Ситуација је умерено лоша, али боља него што је била. Град има око 12.000 вишеспратница. У просеку, половина је без напајања. Конкретно овде, некад је и 70 одсто било без грејања", истиче Маскаљевич.

У Тројешћини су најпотребнији електричари, којих нема довољно зато што су поједини на фронту, а други избегли. Електричари који су у Кијеву, раде до исцрпљености. Суграђани их или славе као хероје или на њима неправедно изливају гнев. Социолог Андриј Јеременко наводи да народ живи са свешћу да би сутра могло бити мало горе јер се рат не завршава. 

"То гура људе у депресију и доноси многе друге проблеме, а заузврат утиче и на економију, производњу и све остало. Шта је добро? Не толико захваљујући држави, већ свакако захваљујући страним фондовима, постоји много програма који организују психолошке групе и омогућавају бар првих неколико консултација. То спасава људе", закључује Јеременко.

До краја зиме остало је још око месец и по. Од пролећа, Украјинци размишљају како да следеће сезоне осете што мање последица руских удара на енергетику.