Цена рата у еврима – ЕУ подељена око руске замрзнуте имовине, Москва најављује контрамере

Док се у Берлину тренутно мери цена мира у територијама и гаранцијама, у Бриселу се мери цена рата у еврима.

Конкретно, 210 милијарди евра руске државне имовине замрзнуте од почетка рата 2022. године. Највећи део тог новца, око 185 милијарди евра је у белгијској финансијској кући Евроклир.

Кијев би без новца у буџету за основне потребе, па и за одбрану, могао да остане већ почетком следеће године.

Горан Николић из Института за европске студије наводи да се помоћ САД Украјини значајно смањила.

"Тај зајам би дао простор Кијеву и могућност да настави рат, поред осталог купујући америчко оружје. Пошто се у последње време америчка помоћ Кијеву практично престала и она се сада свела на око 20 милијарди евра тромесечно од стране земаља ЕУ", рекао је Николић.

Дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић је рекао да се замрзавање имовине већ дешава и да је оно по међународном праву, али да конфискација није.

"Европска комисије се труди да покаже како се не ради о конфискацији, већ о гаранцији за зајам Украјини која би била искоришћена само ако Русија одбије да учествује у обнови Украјине”, рекао је Гајић.

Русија најављује контрамере

Москва не прави разлику између гаранција за зајам и конфискације, говори само о крађи.

Руска централна банка поднела је тужбу и тражи око 230 милијарди долара одштете од Евроклира. Најављује и контрамере, заплену европске приватне имовине у Русији.

"Ту имају мање могућности, пошто има мање имовине које могу да заплене. Ту је посебно битна Кина и однос како би Кина могла да реагује датим околностима и у будућности посебно. Страх да би неко могао посматрати средства уложене у Европске банке као ризичну активу, што је један од аргумената Белгије био да се противи том плану", рекао је Николић.

Евроклир саопштава једино да се већ суочава са бројним тужбама у Русији. Белгија тражи додатне правне заштите, да не остане сама изложена ризику.

Сумњичави су и Европска централна банка и њена председница Кристин Лагард.

Гајић објашава да би Европска унија могла да се нађе у финансијској нестабилности.

“Страховање Европске централне банке је да би такав потез могао од стране инвеститора од других земаља да буде схваћен као знак да Европска Унија користи средства које се налазе на њеној територији, не у складу са правом, него у складу са својим интересима и да би то могло да доведе до финансијске нестабилности. Међутим, аргументи неки супротни томе кажу да је ово ситуација која је изузетна, у којој земље, чланице и ЕУ реагују на контрамерама на кршење међународног права које је починила Русија агресијом на Украјину”, нагласио је Гајић.

Несугласице унутар ЕУ

Подела у ЕУ је отворена. Уз Белгију, и Италија, Бугарска и Малта, траже алтернативу која смањује правни ризик, попут заједничког задуживања или зајма, али за то је потребан консензус.

Мађарски премијер Виктор Орбан био је јасан и рекао да покушај Брисела да узме руски новац је објава рата.

Да ли ће се о руској имовини одлучивати квалификованом величином или ће ЕУ наћи друго решење одлучиваће се крајем недеље.

На другој страни, Вашингтон би тај исти новац радије сачувао као полугу за будући мировни дил, делом за обнову Украјине, али и за америчке безбедносне гаранције и за руско-амерички инвестициони фонд.