Власти Харкова: Шесторо погинулих, 55 рањених у руском удару; двојица колумбијских плаћеника изручена Русији

Пет особа је погинуло у гранатирању украјинских снага Белгорода и Белгородске области из вишецевног ракетног система Вампир, саопштио је гувернер региона Вјачеслав Глатков.

"Од последица задобијених повреда, једна жена и четири мушкарца преминули су на лицу места пре доласка Хитне помоћи... Рањено је 37 цивила, међу којима шесторо деце. Седморо одраслих и троје деце су у тешком стању. Све жртве су пребачене у медицинске установе у Белгороду", написао је он на Телеграм каналу.

Глатков је појаснио и да су услед напада оштећени и кровови и прозори на стамбеним и општинским зградама, а укупно 24 аутомобила оштећена су гелерима.

(Танјуг)

Руске снаге су ове недеље напале Украјину са више од 400 пројектила и дронова, саопштила је канцеларија украјинског председника Володимира Зеленског.

Украјинска делегација, укључујући шефа кабинета председника Андрија Јермака и министра одбране Рустема Умерова, састала се у Вашингтону са министром одбране САД Лојдом Остином и обавестила га о ситуацији на бојном пољу, наводи се у саопштењу.

(Reuters)

Директор украјинског оператера електричне мреже Укренерго, Вадим Кудрицки је смењен, објавио је украјински Форбс, позивајући се на четири извора упозната са тим питањем.

Један извор је рекао да је Кудрицки одбио да поднесе оставку након што је одлука донета током званичног састанка са Володимиром Зеленским.

(Reuters)

Кијев је позвао монголске власти да ухапсе руског председника Владимира Путина по налогу Међународног кривичног суда (МКС) приликом његове посете 3. септембра, док је Kремљ саопштио да не постоји забринутост у вези са тим путем.

''Позивамо монголске власти да испоштују обавезну међународну потерницу и пребаце Путина Међународном кривичном суду у Хагу", саопштило је украјинско Министарство спољних послова у Телеграму.

Потпарол Kремља Дмитриј Песков изјавио је да Русија има ''одличан дијалог са пријатељима у Монголији'', преноси Ројтерс.

Одговарајући на питање новинара да ли је дошло до разговора са монголским властима о налогу МKС-а, Песков је истакао да су ''сви аспекти детаљно размотрени''.

МKС је у марту прошле године издао налог за хапшење Путина, оптужујући га за ратни злочин незаконитог депортовања стотине деце из Украјине.

Kремљ је одбацио ту оптужбу, рекавши да је политички мотивисана. Налог обавезује 124 државе чланице суда, укључујући Монголију, да ухапсе Путина и изруче га у Хаг на суђење, ако крочи на територију тих земаља.

Путин ће у Монголији учествовати у прославама посвећеним 85. годишњици заједничке победе совјетских и монголских оружаних снага на Халхин Голу.

Почетком августа је актуелни председник Мексика Андрес Мануел Лопез Обрадор рекао, коментаришући сличан захтев из украјинске амбасаде, да мексичке власти неће извршити налог МKС против Путина, који је позван на инаугурацију шефа државе.

Шеф одељења за друштвене комуникације бразилског Министарства спољних послова Жоел Соуза Пинто Сампајо рекао је у јулу за РИА Новости да власти земље планирају да Путину пошаљу позив за учешће на самиту Г20 који ће се одржати у Рио де Жанеиру од 18. до 19. новембра.

(Reuters,Tanjug)

Главнокомандујући украјинских оружаних снага генерал Олександр Сирски каже да су кијевске трупе у протекла 24 часа напредовале до два километра у руској области Курска.

Како је рекао, руске трупе нису успеле у свом последњем покушају да пробију украјинску одбрану у области Покровск у источној Украјини.

Према ранијим наводима Кијева од 6. августа преузео је контролу над око 100 насеља у Курску као и да је зашао 35 километара унутар теритроиеј те руске области, али да се, како оцењује Ројтерс, чини да је каснији напредак застао.

Сирски је рекао да су његове трупе поново кренуле напред са обновљеним напорима, освојивши пет квадратних километара територије у последња 24 сата.

Председник Украине Володимир Зеленски, коме је Сирски предао рапорт путем видео-везе, написао је на Телеграму да је украјинска војска узела још заробљеника.

Сирски тврди да су пропали покушају руских трупа да разбију украјинску одбрану на подручју Покровска у Доњецкој области.

Украјински генералштаб је проценио је да је број напада на правцу Покровска био 58, а данас 36.

(Reuters)

Руска Федерално-безбедносна служба (ФСБ) саопштила је да је ухапсила двојицу колумбијских држављана због учешћа у рату на страни Украјине, након што су, према извештајима медија на шпанском језику, притворени током преседања у Kаракасу, а потом их венецуеланске власти изручиле Москви.

ФСБ је саопштио да је откривено да су мушкарци носили документе ''који потврђују незаконите активности“ и одећу повезану са Kарпатском сечом, батаљоном који укључује стране борце у Украјини.

У среду је московски суд одредио притвор осумњиченима који су пребачени у истражни затвор Лефортово, у Москви, док се против њих води истрага да су као плаћеници учествовали у оружаном сукобу, за који је у Русији максимална казна до 15 година затвора.

ФСБ је такође објавио снимак на којем двојицу мушкараца воде низ ходник погнутих глава и идентификују се на камери, преноси Политико.

Двојица мушкараца, Александер Анте и Хосе Арон Медина, придружили су се легији странаца у Украјини у лето 2023. године, претходно су известили локални колумбијски и други медији на шпанском језику.

Према тим извештајима, мушкарце су средином јула притворили венецуелански органи реда на повратку кући током преседања у Kаракасу, а затим су изручени Русији.

Политико наводи да су изручење и хапшење вероватно осмишљени да застраше друге странце који би могли да се придруже украјинским оружаним снагама, као и да истакну савезништво Русије са земљама као што је Венецуела.

Истовремено, како додаје Политико, Русија активно регрутује плаћенике у иностранству за своје ратне напоре, укључујући Kубу и Индију, уз обећања о високим платама и брзом добијању руског држављанства.

Москва такође одржава блиске везе са руским плаћеничким групама, као што је Вагнер, који је, осим у Украјини, посебно активан у Африци, закључује Политико.

(Tanjug/Politico)

Председник Украјине Владимир Зеленски поново је позвао западне савезнике да дозволе употребу ракета дугог домета за нападе на руске војне аердроме након што су руске навођене бомбе, према наводима локалних власти, убиле најмање четири особе у граду Харкову на североистоку земље.

"Овај напад не би се догодио да су наше одбрамбене снаге имале могућност да униште руске војне летелице тамо где се налазе“, написао је Зеленски на Телеграму.

(Reuters)

Руски вођене бомбе погодиле су стамбену зграду и гралиште у Харкову на североистоку Украјине, при чему су погинуле четири особе, укључујући дете, а повређено је најмање 28 људи, саопштиле су локалне власти.

На снимку који је поделио шеф кабинета председника Украјине Андриј Јермак види се огроман пламен и густ црни дим који се издиже са горњих спратова зграде.

"Руси су поново ударили нацивиле“, навео је Јермак у објави на Телеграму.

(Reuters)

Сви аспекти посете руског председника Владимира Путина Монголији 3. септембра пажљиво су припремљени, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Песков је навео да нема забринутости због тога што је Монголија чланица Међународног кривичног суда (МКС) који је издао налог за хапшење Путина због наводних злочина у вези са депортацијом украјинске деце у Русију.

Портпарол Кремља је рекао да нема разлога за забринутост и да Москва има одличан дијалог са – "нашим пријатељима из Монголије", пренела је РИА Новости.

Путин ће у Монголији учествовати у прославама посвећеним 85. годишњици заједничке победе совјетских и монголских оружаних снага на Халхин Голу.

Претпретресно веће МКС-а, чију надлежност Русија не признаје, издало је налог за хапшење Путина и руског омбудсмана за права деце Марије Лавове-Белове због присилне депортације украјинске деце у Русију.

Руска страна каже да су деца одведена у Русију да би била спасена од украјинског гранатирања и да су пребачена из зоне борбених дејстава у безбедна подручја.

Актуелни председник Мексика Андрес Мануел Лопез Обрадор рекао је почетком августа, коментаришући изјаве из украјинске амбасаде, да мексичке власти неће извршити налог МКС против Путина, који је позван на инаугурацију шефа државе.

Шеф одељења за друштвене комуникације бразилског Министарства спољних послова Жоел Соза Пинто Сампајо рекао је у јулу за РИА Новости да власти земље планирају да Путину пошаљу позив за учешће на самиту Г20 који ће се одржати у Рио де Жанеиру од 18. до 19. новембра. 

(Танјуг)

Министар спољних послова Италије Антонио Тајани је на маргинама Савета министара спољних послова ЕУ рекао да Украјина не може да користи италијанско оружје за ударе на територију Руске Федерације, преноси Украјинска правда текст италијанског листа Коријере дела сера.

Тајани је нагласио да Италија остаје при ставу да "није у рату са Москвом".

"Послали смо углавном одбрамбено оружје, сада ћемо послати нову батерију Самп-Т, која је дефанзивна и не може се користити на руској територији", рекао је Тајани.

Поновио је да Италија није у рату са Русијом, да НАТО не ратује са Русијим и да позиција Италије остаје непромењена.

(Украинска правда)

Више руских медија пренело је наводе званичника да је пад украјинског ловца Ф-16, који је Кијев добио од НАТО-а, срушио систем ПВО "патриот".

Тврдње су усмерене да на то да је украјинска војска грешком оборила свој Ф-16.

(РТС)

"Непријатељ је напао из ваздуха цивилну инфраструктуру града Сумија, што је изазвало пожар", саопштава Сумска обласна војна управа.

Има жртава у руском удару на Суми, саопштавају званичници на Телеграму.

Према информацијама локалних власти, услед пожара у деловима града је ваздух пун дима.

(Украинска правда)

Руска војска саопштила је да су током ноћи њени системи ПВО пресрели и уништили 18 украјинских беспилотних летелица изнад Крима, Брјанске, Калушке и Белгородске области 

Прецизирано је да је 11 беспилотних летелица оборено над територијом Брјанске области, четири изнад Калушке области, две беспилотне летелице су уништене изнад Крима и једна изнад Белгородске области.

(РИА, Танјуг)