Читај ми!

Две године рата у Украјини – какво је стање на ратном, а какво на политичком пољу

Рат у Украјини траје две године, а мира ни на видику. Саговорници РТС-а кажу да се не назире крај том конфликту, као и да ће он трајати све док су стране у рату у стању да га финансирају. Кључна одредница овог сукоба је, поручују, да ниједна страна не сме да изгуби.

Какво је стање сада на терену? Украјинске снаге су се повукле из Авдејевке и каже се да је то прва велика победа Руса после Бахмута. Међутим, професор Филозофског факултета Александар Животић сматра да је то Пирова победа.

"Ако се узме у обзир колико су дуго трајале борбе за Авдејевку, да су се у њеном ширем рејону оне водиле готово пуних десет година, да су се изузетно јаким интензитетом водиле борбе последњих неколико месеци, да је резултат напредовања неколико километара у урбаној зони, односно неких 29 квадратних километара све укупно, а да је све то плаћено заиста великим и људским и материјалним губицима. Сама чињеница да је током борбе за Авдејевку отупела ударна оштрица руских снага на том правцу, говори да ће тај успех веома тешко експлоатисати у неком даљем смислу”, објашњава Животић.

Истиче и да се то видело и претходних неколико дана, с обзиром да је поново дошло до одређеног застоја када су се руске снаге приближиле раније припремљеним украјинским положајима.

Кажу да недостатак муниције на украјинској страни и јачина руских утврђења заправо тера украјинску војску на одбрамбену стратегију. Животић каже да је за ширу офанзиву, озбиљније и замашније офанзивне операције свакако потребна, поред доста артиљеријске муниције, и снажнија подршка из ваздуха.

"Обећани ловачки авиони са Запада још нису стигли, с обзиром да је то потребан доста дуг период за преобуку пилота, тако да у наредних шест до седам месеци са украјинске стране заиста нема видљивијег потенцијала за покретање замашнијих офанзивних операција, што не значи да неће бити оних локалног карактера”, додаје Животић.

Са друге стране, додаје, ни са руске стране не видимо неке предзнаке да би могао да се деси неки јачи удар.

“Тако да можемо да очекујемо у наредним месецима померања, онако како би војници рекли, пре свега на неком тактичком нивоу”, указује Животић.

На питање који проценат територије држе руске снаге, Животић каже да је то тешко израчунати зато што се ситуација мења из дана у дан с обзиром на мања померања и на једној и на другој страни.

“То је отприлике негде око 18 до 20 процената украјинске територије, зависи како се рачуна и да ли се онај део који су држале проруске снаге до почетка овог рата рачуна у ту територију или не”, рекао је Животић.

Поручио је и да је до највеће динамике на бојишту дошло током прве године рата.

“Од новембра 2022. немамо већих померања. Дакле, имамо током украјинске офанзиве летос нека померања неких 500 квадратних километара све укупно, али без дубљег оперативног продора. Са руске стране имамо померање у рејону Соледара, Бахмута, Авдејевке, Маринке – што је доста мање у том површинском смислу од ових померања. Али све заједно у односу на прву годину када смо гледали врло широке операције, ми од тада просто не сведочимо, то је већ петнаестак месеци, неким интензивним борбеним дејствима”, објашњава Животић.

Прибићевић: Простор за дипломатију увек постоји

Некадашњи амбасадор у Немачкој и Великој Британији Огњен Прибићевић каже да ће конфликт између Запада и Русије сигурно трајати годинама с обзиром на тежину и на факторе који на њега утичу.

Према његовим речима, прва и најважнија ствар јесте како доћи до компромиса. 

Кључна детерминанта овог сукоба, каже Прибићевић, јесте да ниједна страна не сме да изгуби.

"Русија овај рат не може да изгуби, Путин је више пута рекао да Русија не може да дозволи да изгуби и да уколико до те ситуације дође, биће принуђена да употреби сво оружје са којим располаже. Врло је ту јасан став Русије“, рекао је Прибићевић.

Са друге стране, указује, САД као водећа сила Запада исто тако не могу да дозволе оно што су дозволиле у случају Вијетнама.

"Америка је била поражена, изашла је, али није озбиљно довела у питање своју позицију доминантне светске суперсиле. Сада је друго време, и то је можда најважнија карактеристика да овај свет није униполаран“, рекао је Прибићевић.

Америка је, наводи, на неки начин проћердала своју победу у Хладном рату, створен је један мултиполаран свет и отуда она не може да изгуби овај рат.

Наравно, каже, ту су и амерички избори, који ће свакако утицати на даљи исход рата.

"Врло је занимљива изјава Путина где се он директно умешао у америчке изборе подржавајући Бајдена. Наравно да је у интересу Москве да победе републиканци, наравно да је Трамп оберучке прихватио поклон од Бајдена и одмах сутрадан рекао да је сасвим разумљиво да Путин подржава Бајдена зато што уколико остане на власти он ће Украјину испоручити Русима“, рекао је Прибићевић.

Истакао је да то показује колико је тај политички говор отишао у правцу који наука с правом "време после истине“ .

"Заправо то су трикови и разни начини да се постигне супротан ефекат од оног што се чини да желиш постићи“, рекао је Прибићевић.

Указао је да простор за дипломатију увек постоји и тај простор је, како каже, управо у томе да овај рат страховито исцрпљује и једну и другу страну.

Недељковић: Ратна економија Русије одржива на краће стазе, следи неминовни пад

Декан Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) Милан Недељковић каже док год су стране у рату у стању да финансирају сукоб он ће трајати. Како додаје, ако дође до суочења са недостатком средстава и успоравања економије – ићи ће се на неки договор.

На то како се предлог Естоније да чланице НАТО-а издвајају 0,25 одсто буџета за Украјину може одразити на њихову економију, Недељковић каже да тај утицај може бити позитиван за државе са сопственом војном индустријом, као што су САД или Немачка, које тиме могу поправити стање своје привреде.

Са друге стране, оне које је немају биће оптерећене таквим издвајањима.

Сматра да приведа Русије у кратком року може да издржи ратна издвајања од 6 до 8 одсто БДП-а.

"Увећани издаци за војну инустрију позитино су утицали на економију у протеклој години, јер сви сектори који су повезани са њом као што су добављачи сировина такође су имали користи", додао је Недељковић.

Такође, како наводи, растао је и сектор грађевинарства, а због раста плата у Русији порасла је и потрошња.

Међутим, указао је негативне стране као што су раст инфлације и високе референтне каматне стопе од 16 одсто. "Чињеница је да то не може да потраје дуже од пар година, јер неминовно следи пад."

На питање колико се санкције одражавају на друге гране руске привреде, Недељковић каже да се види велики пад у сектору транспорта и аутоиндустрије.

Наглашава да ће се негативни ефекти тек одразити. "Велики је одлив вискообразованих у иностранство што негативно утиче на одрживост привреде, а спољна трговина је опала за 25 одсто", објашњава декан ФЕФА.

Сарадњу у оквиру БРИКС-а, Недељковић види као нужност за Русију, будући да су јој врата ка Западу затворена.

Сматра да БРИКС то не може надоместити, али указује да фирме у Русији сада могу издавати корпоративне обвезнице у јуанима што је, како истиче, до пре само три године било немогуће.

"Овом конфликту се не назире крај"

Професор Животић каже да је сасвим јасно да се овом конфликту не назире крај, да ће он чак у одређеним сегментима највероватније бити и нешто шири, можда чак и интензивнији.

“Све то је има сврху пре свега промене слике опасности на западној хемисфери, односно привикавања западних друштава на једну сасвим другачију, не друштвену, већ суштински историјску ситуацију. Ако узмете у обзир све изјаве које се појављују у последње време, ако узмете у обзир најаве да ће издвања за одбрану бити све већа, да ће помоћ Украјини сада прећи у једну другачију фазу, не фазу која подразумева ад хок пакете помоћи, већ различите заједничке пројекте”, рекао је Животић.

Указао је да ће се многе земље додатно задужити.

“Видите да се ствара посебно осећање, расположење које говори у прилог томе да се рачуна на један дуготрајни конфликт. Да ли ће он бити хладног или такозваног топлог карактера, то је сад питање за неку другачију опсервацију, али је чињеница да се тренутно у Европи размишља на такав начин”, поручио је Животић.

Са друге стране, и Русија повећава свој војни буџет.

“Сада је отприлике руско издвајање за одбрану око 8 одсто бруто националног дохотка, а тај војни буџет је вишеструко увећан, мада је он реално много већи. Јер на Западу када видите војни буџет то отприлике толико, али у Русији постоје различите прилично скривене буџетске ставке које се односе на војну потрошњу”, закључио је Животић.

недеља, 21. април 2024.
12° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво