Легално, па на суд

Закон о јавном информисању, упркос противљењу новинарских удружења, усвојен је прошле године, да би недавно готово све његове одредбе биле проглашене неуставним.

Изгласан је и Закон о електронским комуникацијама, иако је заштитник грађана раније упозорио да се тако безбедносним службама омогућава да и без дозволе суда, прате телефонске листинге и електронску пошту, чиме се угрожавају људска права.

Сада се о томе чека мишљење Уставног суда, баш као и о изменама Закона о агенцији за борбу против корупције, које дозвољавају функционерима да до краја актуелног мандата обављају две или више функција.

Они који су гласали за такве законе тврде да се на основу неколико примера не може извући закључак о сукобу власти са независним телима.

"Не може се власти, која је основала те институције, оспорити да је желела њихово оснивање и да жели да их подржи у њиховом раду. Те независне институције по први пут имају у парламенту отворен канал за сарадњу и оне у више случајева имају своје сугестије и примедбе на различите законе, које су најчешће испоштване", рекла је портпаролка ДС-а Јелена Триван.

Из Г17 плус поручују да је најважније да се при усвајању закона поштује демократска процедура.

"Не постоји ниједно демократско друштво у ком постоји стопостотна сагласност за један закон, увек ћете имати неког ко мисли другачије, и то је сасвим природно", рекао је Александар Радоњић из Г17 плус.

Стручна јавност, међутим, сматра да власт њихове сугестије унапред одбацује.

"У случајевима када су они који предлажу и доносе законе упозорени на супротност закона са Уставом, и ако и поред аргументованих упозорења иду у процедуру усвајања закона, то је онда на одређени начин ругање принципима правне државе и јединства правног поретка", рекао је Немања Ненадић, извршни директор "Транспарентности Србија".

Миљенко Дерета из "Грађанских иницијатива" упозорава да би, "уколико се отпор таквој политици боље не организује и уколико независна тела не наставе да упорно спроводе законе и Устав, последице такве политике могле бити погубне за демократију".

"Оне су пре свега скупе, јер се губе време и средства, затим оне урушавају поверење у институције, губи се поверење јавности, и то нам говори да још немамо демократску и политичку културу", рекао је Дерета.

И из Савета Европе стижу упозорења да "седење на две фотеље" не води ка евроинтеграцијама. Због тога ће се, каже председник Групе земаља Савета Европе за борбу против корупције Драго Кос, и даље спорводити мониторинг и ако се ништа се промени, сматраће се да је Србија направила корак уназад у борби против корупције.