Вида Петровић Шкеро: Још не знамо да ли је одлука о помиловању по закону, власт је доживљавала суд као свој сервис

Министарство правде у техничком мандату објавило је списак 49 особа које је Александар Вучић помиловао на крају председничког мандата. Међу њима су бивша државна секретарка МУП-а Дијана Хркаловић, особе оптужене и осуђене за корупцију, као и они који су били осумњичени за нападе на учеснике студентских протеста.

Бивша председница Врховног суда Србије Вида Петровић Шкеро рекла је за РТС, да је спорно што јавност није благовремено обавештена о томе ко је помилован, али и што нису познати разлози за доношење таквих одлука.

"Уставно овлашћење председника је да даје помиловања. Помиловање је акт милости. Али, да ли је то урађено по закону или није, ми ни данас не знамо", истакла је Петровић Шкеро.

Петровић Шкеро указује на, како каже, противречна саопштења Министарства правде, које је најпре навело да није учествовало у поступку помиловања, а потом саопштило да није могло раније да објави док то не уради суд.

Истакла је да ми још увек не знамо да ли је процедура поштована и донета по закону или није.

"Уставна овлашћења председника је да даје помиловање. Помиловање је акт милости", рекла је Вида Петровић Шкеро.

"Не знамо да ли је Министарство написало свој образложени предлог председнику државе. Не знамо да ли је у свим случајевима или у неким случајевима суд давао мишљење да постоје услови за помиловање", навела је Петровић Шкеро.

Критиковала је и образложење Министарства правде да списак није могао раније да буде објављен јер су одлуке најпре морале да буду достављене судовима и тужилаштвима.

"Очигледно је да је извршна власт доживела суд као свој сервис, као своју ПР службу, што је недопустиво", оценила је Петровић Шкеро.

Истиче да је посебно важно утврдити да ли је Министарство правде учествовало у прописаној процедури, а како је рекла, морало би.

"Уколико заиста нису учествовали, онда је грубо кршена процедура и тај акт не би смео да производи правно дејство", нагласила је Петровић Шкеро.

Указала је да нема образложења о помиловању и упитала је ли грађани знају зашто је помилована особа која је са тротоара покупила младу девојку која је задобила велике повреде, а не зна се и да ли ће имати последица због тога.

"Зашто је помилован лекар који је узимао мито од родитеља који очекују своје дете. Да ли је ту потребно извршити помиловање. Да ли је нормално вршити помиловање судије због прављења фалсификата и примања мита", навела је.

Истиче да је помиловање вршено по личностима са сумњом да ли је поштована процедура или не и да грађани о томе не знају. 

Петровић Шкеро: Уставни суд би морао да реагује

Говорећи о могућности оспоравања одлука о помиловању, Петровић Шкеро објашњава да закон не предвиђа право на жалбу, али да се може поставити питање законитости поступка у којем су одлуке донете.

Сматра да би Уставни суд требало да се огласи и размотри доношење привремене мере којом би било одложено извршење одлука док се не утврди да ли је у сваком појединачном случају поштована процедура.

"Мислим да би у овом тренутку Уставни суд морао да реагује. Било би веома нужно да донесе привремену меру да се одложи извршење док се не утврди за сваки случај појединачно да ли је злоупотребљена процедура и разлог за доношење овакве одлуке", рекла је Петровић Шкеро.

Указује и да је помиловање пре правоснажне пресуде могуће, али да се таква могућност веома ретко користи и да би морали да постоје посебно оправдани разлози.

Као примере навела је тешку болест или случајеве политичког прогона.

"Када се неко помилује пре него што пресуда постане правоснажна, то је онда заиста разлог милости државе према некоме, када постоје тако озбиљни разлози. На пример ако је неко јако тешко болестан.", објаснила је Петровић Шкеро.

Политичка или правна одлука

Петровић Шкеро упозорава и на правне последице помиловања којима се особе ослобађају кривичног гоњења, указујући да би накнадно утврђивање незаконитости таквих одлука могло да отвори сложена правна питања.

Наглашава да јавност мора да зна због чега су помиловане особе које су биле оптужене или осуђене за тешка кривична дела.

На питање да ли помиловања види као политичке или правне одлуке, Петровић Шкеро одговорила је да јој, имајући у виду околности у којима су донете, више личе на политичке одлуке.

"Мени личи као политичка одлука", закључила је бивша председница Врховног суда Србије.