Све више суђења за ратне злочине у Приштини – на оптуженичкој клупи углавном Срби

Фонд за хуманитарно право из Приштине упозорио је крајем прошле недеље на осетан пораст броја суђења у одсуству на Косову и Метохији.

Током 2025. године вођено је 50 предмета за наводне ратне злочине у којима је оптужено укупно 154 Срба.

"Ово укључује и 24 оптужнице у одсуству против 120 окривљених у одсуству", рекао је аутор годишњег извештаја ФХП, адвокат Амер Алија.

Додао је да је специјално тужилаштво истовремено подигло 15 нових оптужница од којих су десет против оптужених у одсуству.

"Правда не може да се измери само бројем оптужница или бројем пресуда, већ поверењем да је процес био правичан, потпун и разумљив за жртве и за целокупно друштво", казао је Алија.

На оптуженичкој клупи по правилу су само Срби, а њихови адвокати у сваком од ових процеса указују на озбиљне повреде правичности.

Злоупотреба суђења у одсуству

Са таквом оценом се слаже и бивши војни тужилац, адвокат из Београда Драган Пашић.

Приштина злоупотребљава суђења за ратне злочине, а посебно то важи за процесе који се воде у одсуству оптужених, упозорава овај правник.

"На основу оваквог понашања Приштине могу да се извуку три закључка. Први је квантитет наспрам квалитета. Повећан број оптужница и проширен круг оптужених сигурно не стварају нешто што се зове правна сигурност, а то итекако може да буде од утицаја на квалитет суђења", сматра Пашић.

Као други недостатак наводи да пракса суђења у одсуству "изузетна мера", а да је Приштина злоупотребљава.

"То ствара и правну несигурност и блокаду сарадње, а то су приштинске власти и признале јер не постоји никаква сарадња са правосудним институцијама Београда. Отуда суђења у одсуству говоре о томе да то постаје масовна појава која не води достизању правде и све се ради на уштрп квалитета", уверен је овај правник.

Додаје да све већи број оптужница, али и пресуда у Приштини могу бити проблем за Београд.

"Србија може да има вишеструке последице. Оне се огледају у политичком притиску међународних институција и организација, Савета Европе, али и разговора у Бриселу".

Додаје да је једна од последица и ограничена слобода кретања оних против којих су подигнуте оптужнице.

"Они не могу слободно да се крећу у региону, али и на КиМ јер су против њих расписане интерполове потернице. Свакако да то додатно отежава положај Срба на КиМ, па је питање шта ће бити са преосталим Србима који тамо живе", закључује Пашић.

"Хрватски модел" суђења Србима

По много чему, наглашава, процеси у Приштини за ратне злочине се могу упоредити на онима који су вођени, или се воде против Срба током и након рата у Хрватској.

"Може да се извуче паралела између понашања Хрватске и тзв. Косова јер масовност и селективност постоји у подизању оптужница хрватских правосудних институција. Оптужнице се подижу селективно, према једној нацији, према Србима. То је ситуација и на Косову и Метохији", сматра Пашић.

Додаје да овакви процеси производе страх код повратника или оних који размишљају о томе.

"Несигурност људи који желе да се врате на своја огњишта је изражена како у Хрватској, тако и на Косову и Метохији", прецизира Пашић.

Сличности види и у "правној изолацији", односно несарадњи надлежних институција.

"Хрватске правосудне институције не сарађују у довољној мери са Србијом и на начин који подразумева међусобни дијалог и потпуну правну сарадњу. Иста је ситуација са правосудним институцијама на Косову", тврди Пашић.

"Бренд" у подизању оптужница

Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац потврђује ову тезу и иде корак даље. Тврди да су Хрватске власти "патентирале бренд" који се сада користи у Украјини, али и на Косову и Метохији.

"Срби извозе шљивовицу, а Хрвати модел суђења за ратне злочине. Крајишким Србима и бившим припадницима ЈНА у Хрватској је до сада кроз 750 пресуда изречено више од 7.000 година затворских казни", наводи Штрбац.

Додаје да су приштинске власти преписале "рецепт", али и прошле обуку из Хрватске због чега не треба да изненади мали број пресуђених Албанаца за ратне злочине.

"У Хрватској је за све ове године и од свих процеса за ратне злочине правоснажно кажњено само три одсто Хрвата. Све остало су искључиво Срби који по правилу добијају између 15 и 20 година робије", сликовит је Штрбац.

Обрачун са српском мањином на КиМ

Током 2025. године у Приштини је донето укупно десет пресуда за ратне злочине. Десеторо Срба је осуђено, а један ослобођен.

У три предмета окривљени су осуђени у одсуству на максималне казне - 15 година затвора.

Предавач на Универзитету у Њујорку и аутор пројекта који се бави односом институција на северу и изградњи мира на КиМ др Сандра Давидовић каже да поступци привремених институција у Приштини "све мање подсећају на нормалност, а све више на својеврсно обрачунавање са српском мањином".

Тврди да се то види не само по оптужницама и суђењима за ратне злочине, већ и по сталним привођењима и хапшењима Срба због бизарних разлога, попут ћириличних ознака.

"Такви преступи су подвођени под претеране оптужбе о урушавању јавног реда и мира, или тероризма. То би по себи био пример државног насиља када се спроводи по етничком принципу. На основу тога се може закључити да је реч о својеврсној демонстрацији силе државних институција над мањином", тврди Давидовић.

Она је током прошле године боравила на КиМ где је бавила управо овом тематиком.

"Резултати мог истраживачког рада су такви да све већи број Срба напушта Косово, посебно север, да је све већи број затворених бизниса, да грађани све више доживљавају полицију као претњу, а не као инструмент јавног реда и да постоје институционални притисци попут Универзитета у Косовској Митровици", наводи Давидовић.

Сматра да је у центру проблема покушај "решавања питања севера" КиМ и да се овде уочава сличност са "хрватским моделом" понашања према српској заједници.

"Север је био једина институционална и демографска препрека за изградњу моноетничке државе на Косову. У том оквиру се могу извлачити паралеле са својеврсним 'хрватским моделом'. Али, оно што је извесно је да делује да се од мултиетничности на Косову одустало. То је наравно штетно и опасно из перспективе изградње мира, регионалне стабилности и било каквог помирења", закључује овај истраживач. 

Предмети ЕУЛЕКС-а

Прва суђења за ратне злочине на Косову почела су 2000-те под окриљем УНМИК-а и међународних судија.

Међутим, већина тих предмета никада није завршена.

Децембра 2018. ЕУЛЕКС је институцијама у Приштини предао 495 полицијских списа предмета организованог криминала и 434 списа предмета ратних злочина, као и списе предмета несталих особа.

Суђења у одсуству започела су након законских измена 2019.

Први окончан поступак био је против Чедомира Аксића који је 26. децембра 2024. у одсуству осуђен на 15 година затвора за наводне злочине над албанским цивилима у општини Штимље.

У међувремену, на приштинским оптужницама нашли су се и некадашњи генерали, али и нижи официри војске и полиције.

Само током ове године у Приштини су због наводних ратних злочина над Албанцима осуђени Срђан Лазовић, Махмуд Алидемај, Душко Арсић, Зоран Костић и Драган Миловић.

Једини који је ослобођен био је Драган Ристић из Ђаковице.