Домети студентских протеста – Поповић: Открили су информације o реконструкцији пруге; Антић: Изабрали су недемократски модел

Ускоро се завршава година дана од почетка студентских протеста, после пада надстрешнице у Новом Саду.

Александар Поповић, као активни подржавалац студентског протеста и блокаде Универзитета, каже да су студенти Хемијског факултета огромном већином изгласали блокаду, али да зграда заправо није била блокирана, јер су све време у згради били наставници који су најнормалније радили све осим држања наставе.

"Завршили смо школску годину без икаквих проблема, дакле, радили и предавања и вежбе експериментално", наглашава Поповић.

Каже да су завршили испитне рокове, иако са нешто нижом пролазношћу него иначе, али да је са друге стране било више научних радова него прошле године.

"Организовали смо један од највећих европских конгреса, можда највећи научни конгрес у земљи, у време блокаде, у самој згради, и према томе трудили смо се да функционишемо што је више могуће", истиче Поповић.

Поповић: Протести открили оно што нисмо знали

Као важне студентске успехе навео је откривање информација. "Дакле, нисмо знали да је 330 милиона требало да кошта реконструкција пруге, а да је онда коштала милијарду и сто милиона долара", рекао је професор Хемијског факултета.

Истакао је и да су студенти тражили сва документа, а да је влада у више наврата давала документе и говорила да су то сви постојећи документи.

"У бар пет наврата су онда додавани нови документи, да би на крају 27. маја ове године, у ауторском тексту у Политици, госпођа Зорана Михајловић рекла да су урађене додатне анализе и било је јасно да је исплативија пруга брзине 200 километара на сат, што је потврђено документом Железница Србије из 2015. године", рекао је Поповић.

Као врло битну ствар истиче да тај документ не постоји у документацији коју је држава доставила. "Дакле, студенти су успели да докажу да је ово преплаћен посао, потенцијално врло коруптиван", каже Поповић.

Антић: Изабран недемократски модел протеста

Професор Филозофског факултета у Београду Чедомир Антић је истакао да је добро што је једна генерација политички активна. Са друге стране, наглашава да је лоше што је, како каже, изабран недемократски модел протеста.

"То су блокаде, то су пленуми, то су зборови грађана. То је пораз целе наше политичке елите и ја нисам могао да верујем да то може да буде усвојено", каже Антић.

Нагласио је да је блокада као таква незаконита и да је за разлику од блокаде, протест законит.

"Иако су протести, дакле, воља већине студената или свих да бојкотују наставу, ако су једног Милошевића уздрмали, и то два пута, и натерали га да прихвати и то за много краће време. Зашто ово не би исто било?", пита Антић.

Објашњава да су зато блокадом добијени непознати људи који воде протест.

Антић истиче да је указано да је демократија уопште у кризи.

Са друге стране, Александар Поповић каже да познаје студенте који су водили протесте који су на Хемијском факултету деловали.

"Они желе да остану у овој земљи, али желе да ово буде нормална земља. Дакле, земља у којој ће закон важити за све и земља у којој ће функционисати институције. Земља у којој ће да се цени знање, односно њихове дипломе", утисак је професора Поповића.

У вези са идеолошком одређеношћу, оценио је да има сувише мали узорак броја људи са којима је причао, а да се такође труди да не прича са њима о политици.

НИС као тема изнад политичких сукоба

Саговорници су, поред осталог, коментарисали и кризу у вези са Нафтном индустријом Србије.

Антић је навео више историјских паралела којима је упоредио данашњу Србију са историјски битним датумима, истичући независну позицију земље у геополитичким превирањима. Нада се да ће Србија и Русија избећи "злу крв" и успети да нађу решење за НИС.

Александар Поповић, редовни професор Хемијског факултета у Београду и некадашњи министар енергетике каже да детаље преговора у вези са продајом НИС-а не познаје, и да би све што каже било "пијачно нагађање".

Нагласио је да се нада и да жели да преговарачи пронађу најбољи могући излаз за државу из проблематичне ситуације. "Ја сам опозиционо орјентисан, али је држава заједничка, сви живимо у њој. Сасвим је нормално да се у овако комплексним ситауцијама детаљи преговора не износе у јавност", рекао је Поповић.

Антић наглашава да Србија труди да очува неутралност у ситуацији када се покушава одузимање њене територије и негирају се права људи. "Без обзира на унутрашње поделе које су увек велике, а у оваквим условима су и веће него обично, посебно што је дуго једна политичка опција на власти, треба да имамо неке теме које су изнад политичких сукоба", сагласан је Антић са професором Поповићем.

Гостовање Чедомира Антића и Александра Поповић у целости погледајте у видеу на почетку текста...