Таковска 10: Годину дана од трагедије у Новом Саду – Србија између улице и институција

Професор Филозофског факултета у Београду Владимир Вулетић, говорећи о свеопштем стању друштва годину дана после трагедије и пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, истиче да му је у целој друштвеној ситуацији важно то што се поново одвија редовна настава на факултетима и другим високошколским установама.

"Изненадио сам се и атмосфером у Народној скупштини – да нисам препознао лица, не бих веровао да је то српска скупштина. Сетимо се оних сцена са димом и бакљама, а данас смо имали изузетно оштре тонове разговора, али у готово камерној атмосфери. Да ли је то наговештај некаквих другачијих односа? Ако је ово наговештај промене, то ће бити добро. Разлике су говор председника државе пред годишњицу трагедије и начин на који је обележен комеморативни скуп у Новом Саду", каже Вулетић.

Професор Факултета политичких наука у Београду Милош Бешић наводи да му се не чини да је ситуација у држави и друштву имало боља годину дана после пада надстрешнице.

"Кажете у уводу емисије да је надстрешница била разлог за дубоке поделе. Ја се с тим не слажем. Дубоке поделе постојале су и пре трагедије у Новом Саду, а надстрешница је у том смислу била окидач и она је на трагичан начин учинила да то поље подела буде јако видљиво. С друге стране, не дешава се оно што је жеља власти, а то је да протести који трају у континуитету још од пада надстрешнице изгубе на снази. Поделе трају из дана у дан, недеље у недељу, месеца у месец... Ми се налазимо у трауматизованом стању друштва и у зони апсолутног осећаја несигурности, небезбедности и пред потенцијалним конфликтима ширих размера, који могу да буду још трауматичнији", наглашава Бешић.

Директор агенције "Фактор плус" Владимир Пејић каже да је, укупно гледано, мало шта ишло на боље у протеклом периоду.

"Ако погледамо образовање, оно је у далеко тежој ситуацији него што је било пре годину дана. Економија – далеко теже стање. Оно што је добро јесте да су се поједине ствари нормализовале у односу на ситуацију из фебруара, посебно када је реч о извођењу наставе на факултетима. Докле ће се ићи ка нормализацији, остаје да се види – ово се све дешава у таласима. Лето је било, политичким речником, топлије од јесени. Протести су пали по интензитету, али то не значи да су људи променили мишљење. Поделе постоје према различитим нивоима и критеријумима", сматра Пејић.

Између институција и улице

Директор агенције "Фактор плус" наводи да постоји огромно неповерење свих делова друштва у институције државе.

"Атмосфера у Скупштини је била боља него иначе, односно пристојнија. Мислим да је то добра шанса и за опозицију да се чују њени гласови. Вероватно мој став неће наићи на одобравање, али мислим да је то исправан пут", истиче Пејић.

Бешић указује да једно заседање Скупштине не може да промени кредибилитет институције.

"Мислим да је реч о привременим стратешким понашањима политичких актера који имају врло конкретну сврху и не могу дубински да промене чињеницу да су грађани изгубили поверење. Овде је реч о потреби, пре свега носилаца власти да пошаљу сигнал добре воље да се расправа врати у институционалне токове. Реч је о стратегији, а ако она не буде деловала, врло брзо ће се вратити на стару реторику. Јако је низак ниво социјалног поверења и постоји проблем да се успостави легитиман друштвени поредак", наглашава Бешић.

Вулетић објашњава да су поделе о којима се константно прича нормалне, а да су тензије и ванинституционални изрази незадовољства присутни у српском политичком простору од 2017. године.

"Пола Србије подржава Александра Вучића и Српску напредну странку, а пола Србије их не подржава. У парламенту, ту влада потпуни несклад. Проблем је, дакле, у томе што значајан део оних који не подржавају актуелну власт једноставно нема своје репрезентанте у парламенту", закључује Бешић.

Избори и политички актери

Бешић је сагласан да није проблем у томе да ли расцепи у друштву постоје, већ како се они решавају – и у демократским и у друштвима која нису демократска.

"И ту имамо проблем. Може ли друштво да функционише с тим расцепом? Када институције не функционишу, сукоб који постоји између различитих политичких опција, уколико га не институционализујете, онда имате нешто што се дешава на улицама и може бити веома непријатно. Поделе су у том смислу јасне и дубоке, и врло је јасно да у суштини имамо две стране. Дакле, имамо ону страну коју представља власт и која је спремна да ту власт брани, и ону која оспорава власт. С друге стране, власт је од 2012. имала стратегију да потпуно нулификује сваку политичко-партијску алтернативу. То су радили веома успешно. Као последицу су се десили студенти", примећује Бешић.

У таквом случају, истиче Бешић, власт је лако могла да разреши постојећи друштвени расцеп, расписивањем ванредних парламентарних избора у тренутку када су студенти у блокади то затражили.

"Седели смо у истом студију у мају и једна од тема била је расписивање ванредних избора које су затражили студенти. Да су избори у мају били расписани, криза би била разрешена на неки начин. О томе се, као и о побољшању услова избора, могло разговарати тада, а не сада. Стратегија власти је била да ће све ово проћи, али ми се чини да они немају већи степен легитимитета данас него што су имали у месецу мају", истиче Бешић.

Вулетић сматра да је власт још у децембру прошле године нудила изборе, што је тада глатко одбијено од стране опозиције и студената.

"Било је јасно да су и ти избори могли да каналишу тензију. Ја се такође залажем да избора буде, али да се сви који би на тим изборима учествовали усагласе око свих услова. Без тога, ванредни избори немају превише смисла. А ту је проблем што не знамо ко су представници студената у блокади и ко би у том дијалогу учествовао са њихове стране", каже Вулетић.

Пејић сматра да је проблем у процени подршке студентима то што их фактички још увек не сматрају политичким актером.

"Пазите, 15. марта имали смо огроман број људи на улицама – незадовољних грађана, не само студената. Ти људи су исказали одређено незадовољство. Студенти, када су почели да траже политичке захтеве, поготово са захтевима да ће они учествовати у политичком животу, морају да преузму онда и неке ствари које се преписују само опозицији. Слично је и са мерењима – имамо огроман проблем да измеримо студентску листу. С једне стране, методолошки су потпуно неисправна сва истраживања, укључујући и наша, а и сва која смо имали прилике да видимо, јер се мере политички актери који су на политичком тржишту. Зато је битно да се студентска листа или професорска листа, како год се назвали, легитимизују и политички и појединачно. Треба имати на уму једну ствар: они који гласају за СНС су хомогени, а они који су против власти су врло хетерогени", закључује Пејић.

Решење кризе

Бешић сматра да владајућа странка, када би имала рејтинг који жели, расписала изборе.

"Пошто их немамо, то значи да они нису задовољни с тим рејтингом. Нема сумње! Српска напредна странка, као свака доминантна партија, жели изборе који нису неизвесни. А ту је проблем и мотивација сопственог бирачког тела. После 13 година власти, јако је тешко да их све мотивишете. Ствар је једноставна – главна тема би требало да буду избори, сматрам да би се тако ситуација разрешила“, закључује Бешић.

Пејић истиче да би избори могли да помогну у решавању кризе и да је он лично увек за ту солуцију, али да га брине што би потенцијални ванредни избори могли да доведу до много веће кризе у друштву.

"У случају да једна од страна, спортским речником да се изразим, не пружи руку после тих избора, сматрам да бисмо имали велику кризу. И мислим да Вучић због тога неће изборе сада, а не због бројки", наводи Пејић.

Емисију у целости можете да погледате у видео запису на почетку текста.