Уочи комеморативног скупа у Новом Саду – нема консензуса чак ни око обележавања годишњице трагедије

Професор Факултета политичких наука Бојан Вранић рекао је за РТС да се у Пољској, где се тренутно налази, подела нема и да постоји основни консензус куда Пољска треба да иде, ко су јој савезници, а ко непријатељи. Када је реч о Србији, Вранић наводи да је до протеста против ископавања литијума постојао минимални консензус у вези са уласком у Европску унију.

"Постојао је заједнички пут који је утврђен владом Зорана Ђинђића, али то се некако изгубило. И једна и друга страна су пустиле тај основни консензус. Нећу да тврдим да смо изгубили тло под ногама, али ми смо изгубили навигацију. Ми просто лутамо, не знамо баш тачно куда идемо. Рецимо, на питање шта очекивати и зашто се најављују тензије или одсуство тензија 1. новембра, нико вам не може дати одговор на то, а то је прекосутра. Дакле, до те мере смо заслепљени у том смислу да нема једноставно некакве навигације у друштву", навео је професор Вранић.

Антонијевић: Невероватно је да људи који немају трунке правног образовања доносе пресуде

Говорећи о најављеном комеморативном скупу у суботу, правник Милан Антонијевић рекао је да једино што 1. новембра свима нама треба да буде у мислима јесу жртве пада надстрешнице, као и да је Србија прогласила дан жалости након пада надстрешнице, а да је у Новом Саду проглашен дан жалости када је преминула 16. жртва.

"Надам се да ће људи у Новом Саду моћи да схвате да постоји заједништво, да нико тамо не жели да на било који начин види неке нереде, а посебно породице жртава. Мислим да би то било непоштовање онога што су они проживели и они носе ту трагедију. Било ко ко ту трагедију касније политизује не жели добро овом друштву", навео је Антонијевић.

Додао је да је сагласан са тим да је Србија изгубила консензус око различитих области, као и око владавине права.

"У овом случају се можда може пронаћи излаз из те кризе, сама одговорност, они који су криви за пад надстрешнице, поступци који ће се водити у судовима у Србији су и те како значајни. Морамо их пратити, негде апеловати на тужилаштво да буде темељно, да не буде неко испадање из колосека", навео је Антонијевић.

Оценио је да поверења нема и да се за неке одлуке тужилаштво хвали, док се за друге куди и да се губи осећај да у тим тужилаштвима и судовима седе исти људи.

"Институције се не могу сазивати на улици, нити ће оне постојати, нити можемо судити, јер невероватно је да људи који немају трунке правног образовања доносе пресуде", навео је Антонијевић и додао да суд јавности постоји, али да медији треба да воде ту јавност ка струци и разговору са тужиоцима и да се ништа не гура под тепих.

Оценио је да постоји велики број људи који осећа поштовање према жртвама пада надстрешнице, али да истовремено желе да дехуманизују некога и да то није осећање које мора да се гаји у Србији, већ да морамо да прођемо кроз неки вид катарзе.

"Стање нације, ако од тога крећемо, није на задовољавајућем нивоу и сви морају поднети свој део одговорности – и они који имају јавну реч у медијима и они који предводе поједине покрете", објаснио је Милан Антонијевић.

Вранић: Ко год победи на следећим изборима мора да одустане од идеје да може да контролише све

Професор Бојан Вранић рекао је да је сагласан да је Србији потребна једна врста катарзе, али да је питање шта је њен садржај.

"Ја се не слажем толико да ће нас излечити некаква морална катарза. Медији играју јако велику улогу у обликовању типа поделе друштва, али нису медији ти који треба да нас изваде из било чега. Оно што ми треба да доживимо јесте једна врста политичке катарзе", навео је Вранић.

Када је реч о судовима, Вранић је рекао да се ту ради о правилима струке и да ту нема нешто много демократије, већ да се одлуке доносе на основу поштовања и слеђења закона или Устава.

"Суштина свега јесте да ту постоји једна врста независности од других грана власти и то је сада та врста политичке катарзе где неко треба да напусти идеју да треба да контролише све. Овде чак не мислим на једног човека, овде чак мислим на читаву друштвену групу. Ко год да победи на неким будућим изборима мора да одустане од те монистичке идеје да може да контролише све и да је у овој Србији све само једно и јединствено", рекао је професор Вранић.

Истакао је да морамо да прихватимо да смо различити, а да те разлике морамо да пребродимо правилима, што је владавина права, а да то немамо.

"Услед тог одсуства правила, која се у ствари обликују у институцијама, зато имамо тај проблем како сада треба да изгледа комеморација. Мало је неумесно поредити трагедије, али ако погледамо комеморацију за трагедију у 'Рибникару', и за њу је требало јако пуно времена да се родитељи жртава, институције, школа, па у крајњој линији и друштво договоре како то треба да изгледа. Ја нисам да су сви баш до краја задовољни", рекао је Вранић.

Оценио је да осећаја опште воље тренутно нема, већ да две стране имају потпуно различите наративе.

"Ако погледате шта долази са стране СНС-а, ту се најављује насиље, позива се на мир, да ће се мењати власт на улици, а када погледате шта причају студенти, они имају потпуно другачији наратив. Као да то није једна политичка борба, него се свако бори у неком свом рингу", навео је Вранић.

На питање где може да се повуче граница између права на сећање и права на протест, Милан Антонијевић рекао је да је то на зрелости свакога ко тог дана изађе на улицу.

"Мислим да заиста не видим зашто би било ко бранио људима који су за неку другу политичку опцију да и они изађу на улицу, да ли тог дана или недељу дана након тога, управо да би избегли неке сукобе, чини ми се да је зато најављен скуп у Новом Саду 8. или 9. новембра. Свако мора да жели да до тих сукоба не дође, да има осећај поштовања и да се вратимо и тим институцијама", навео је Антонијевић.

Разговор са Бојаном Вранићем и Миланом Антонијевићем у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.