Највећи буџет у историји ЕУ као наговештај будуће слике Европе – да ли је и Србија део слагалице

Док свет све више личи на бојно поље интереса, Европска унија покушава да дефинише сопствену улогу – кроз новац. Вишегодишњи буџет који се кроји у Бриселу није само финансијски план, већ политичка мапа онога што ће Унија желети и моћи да постигне. И то важи и за чланице, али и за оне које то тек желе да постану.

"Нови буџетски оквир ЕУ предвиђа расподелу према заслугама. Дакле, ЕУ се помера од онога што знамо као бирократија и технократија ка меритократији, односно наградама према заслугама. То значи да ће се строго пратити не само реформе него и њихова примена у реалности", истиче Драгана Ђурица, генерална секретарка Европског покрета у Србији.

Највећа улагања ЕУ

Страхиња Суботић, виши истраживач Центра за европске политике, слаже се да је то итекако амбициозан план који ће захтевати највећа улагања ЕУ до сада, било у унутрашњи развој саме Уније, било да се ради о политици проширења и спољној политици.

"Међутим, ја бих оценио да је ово покушај Европске комисије да дâ до знања да има велике амбиције, да планира све своје циљеве да реализује како би на крају њеног мандата, односно на крају финансијског циклуса, ЕУ била и интегрисанија и снажнија и већа", сматра Суботић.

Како ће фонд "Глобална Европа" делити новац

Први пут – не само колико, већ и коме и зашто. За земље проширења – међу којима је и Србија, планирано је више од 42 милијарде евра. Више новца, али и више питања. У том оквиру, јасно се издваја фонд "Глобална Европа".

"Средства која ће се делити из овог фонда 'Глобална Европа' ће бити базирана на заслугама, како за сваку земљу тако и за Србију. То значи да сада не добијамо само бланко чек, што је била ситуација са ИПА фондовима. Србија је ту у региону Западног Балкана значајан актер и значајна земља и значајан партнер за ЕУ, а колико ће искористити средства зависиће искључиво од политичке воље и посвећености тим реформама и посвећивања оним областима које ЕУ оцењује као јако критичне за Србију, где Србија нажалост не стоји добро", указује Ђурица.

Суботић истиче да ће у наредном периоду бити веома значајно утврдити од те 42 милијарде колико ће заправо оквирно да се односи за земље Западног Балкана.

"Знамо да ће и Украјина овог пута бити део ИПЕ, односно фонда који би требало да наликује на ИПУ, Молдавија је ту, говори се о Јерменији, Исланду и Грузији, велики је број кандидата у игри и потенцијалних кандидата", додаје Суботић.

Нови буџет – нова проширења

У Бриселу сматрају да би подела новца могла да створи одређену врсту конкуренције међу земљама кандидатима.

"Они који напредују боље и чији учинак у реформама је бољи, могу да рачунају и на додатна средства, док би они који касне у том процесу могли и да изгубе део онога што је фондовима предвиђено", наводи Душан Гајић, дописник РТС-а из Брисела.

Важна порука стиже и од председнице Европске комисије – објашњава да буџет предвиђа могућност да у наредном периоду дође до новог проширења.

"У том случају биће активирана клаузула о ревизији буџета. Буџет ће се прилагодити тој ситуацији, одредити колико би та земља добијала из европских фондова, а колико би уплаћивала у заједничку касу. И то заиста јесте битан политички сигнал, јер је буџет и у овом погледу, увек третиран као нека врста лакмус папира за стварне политичке намере и приоритете ЕУ", наглашава дописник РТС-а из Брисела

Борба између политичких амбиција и штедње

Али, пре него што новац почне да стиже, буџет мора да преживи европску политичку реалност. Иза затворених врата, чланице ЕУ већ воде битку – између амбиција и буџетске штедње.

"Оно што ја очекујем јесте да Европски парламент појача приоритете, да захтева да се додатно увећају планови, да овај амбициозан план буде још амбициознији – такве су тенденције Европског парламента. Док од чланица очекујемо, поготову штедљивијих чланица попут Немачке, Холандије, Шведске да заправо раде на томе да се ипак мало скрешу фондови, да се рационализује буџет и да буде мало реалнији у складу са реалним могућностима са држава чланица", очекује Суботић.

У тој великој игри, Србија је само део слагалице. Али и део који има шансу – уколико покаже озбиљност и вољу. Јер, више пара значи и више притисака. А реформа није само реч у документу – већ промена која се мора видети.