Око: Од протеста до избора, преко мрежа и мостова

Неколико дана након две трагедије које су узнемириле Србију, почели су и протести ”Србија против насиља". На последњем, одржаном у петак у Београду, након што су испред Скупштине Србије прочитали своје захтеве, окупљени су кренули Улицом Кнеза Милоша, а потом, као што су и најавили, блокирали мост Газела. Нови протест најављен је опет за петак.

"Сувише је рано очекивати да би ови протести могли да буду замајац неких већих промена из два разлога – још се не зна колико ће ови протести истрајати и колико ће бити масовни. Што су масовнији, постоји већа могућност притиска на власт, а друго је питање колико ће опозиција бити спремна да преузме одговорност да артикулише захтеве и како ће се одвијати сарадња опозиције и демонстраната", оцењује извршни директор ЦЕСИД-а Бојан Клачар. Сматра да је опозиција сада ”мало дистанциранија у односу на грађане и испитује терен" и да је још рано доносити закључке.

"Мислим да је сад већ јасно да су то у питању протести које организује и подржава и води опозиција. Имали смо народне посланике у првом реду, имали смо их после на Газели и мислим да је јасно да највећи део грађана који долази на протесте даје легитимитет опозицији да говори у њихово име. То не значи да протести нису нешто шири од бирачке базе опозиције, чини ми се да је то оно због чега нам ови протести јесу занимљиви", сматра професор Факултета политичких наука Душан Спасојевић.

Медијски консултант Иван Радовановић сматра да су протести изашли из домена политике.

"Није то политички сукоб, него медијско-политички, јер кад погледате сви захтеви су се формулисали на (друштвеним) мрежама и то је највише проблем, а шта год да се деси, мора да се заврши политички, не може другачије", каже Радовановић.

Међу захтевима протеста су: моментална смена свих чланова РЕМ-а, хитно укидање ријалити програма и емисија које промовишу неморал и насиље на телевизијама са националним фреквенцијама, забрану штампаних медија који својим садржајем промовишу насиље и крше кодексе, одузимање националне фреквенције телевизијама Пинк и Хепи.

"Кад причамо о тој врсти захтева, од 5. октобра није било власти у овој земљи која се обрачунавала са Пинком, не због Жељка Митровића, шта год ко о њему мислио, него због људи који гледају и кад Вучић каже да неће да забрани, он не брани Митровића него оне који то гледају, а којих је било више од милион, то је највећи резервоар гласова уз РТС, и кад имате око два до три милиона гледалаца, морате с тим да калкулишете", наводи Радовановић.

Спасојевић сматра да ако се захтеви тичу медијске политике, ако се тичу казнене политике, ако се тичу образовне политике, захтеви и протести јесу политички, нема никакве дилеме.

"Ми можемо расправљати у којој мери су они страначки и где је ту однос између грађанског и страначког дела протеста, као што расправљамо о свим протестима последњих десетак, петнаестак и тридесет година, али нема дилеме да захтеви јесу политички, јер су решења политичка. Ми се заправо у овом тренутку највише расправљамо у друштву око тога како разумемо оно што се десило и шта су узроци тога – да ли је реч о раширеном личном наоружању, да ли је реч о мањку полиције или о казненим мерама или насиљу коју се промовише кроз медије", каже Спасојевић.

За Радовановића би, пак, "политички нормалан" захтев опозиције био да траже да их буде више на комерцијалним телевизијама, а не да се телевизије укидају.

Захтеви дела опозиције упућени РТС-у

Шест посланика опозиције, који су јуче тражили да се састану са руководством РТС-а, нису прихватили ниједан од два понуђена термина за састанак – ни 18. ни 22. мај. Они су се данас појавили испред зграде у Таковској 10, тражећи састанак одмах и изнели су своје захтеве РТС-у.

У одговору посланицима дела опозиције, РТС одговара да се "у цивилизованом свету о састанку договарају две стране које желе разговор, а не одређује ултимативно једна страна дан и сат сусрета, као што то чине представници дела опозиције".

РТС у саопштењу наводи и да су представници опозиције испоставили нове захтеве РТС-у, од којих неки представљају грубо мешање у уређивачку политику.

Избори – који и када и ко их (не) прижељкује?

Као одговор на захтеве опозиције, председник Србије најављује изборе, већ у септембру.

"Чини се да је Вучић спреман да иде на изборе, али он чини да кроз његове изјаве постоји могућност да ти избори не буду одржани, превасходно јер следеће године треба да буду редовни локални и покрајински избори", каже извршни директор ЦЕСИД-а.

Сматра да ни опозиција не гледа исто на изборе, јер немају исте приоритете.

"Десничарској опозицији одговарају парламентарни, али не и београдски избори, а врло је вероватно да са протестима грађанској одговарају само београдски, али не и парламентарни и то је разлог зашто је Вучић рекао да ће избора бити, а да ће око спајања и динамике, ипак, одлучивати он и то је нешто што је велики адут сваке власти, па и њега, јер можете сходно својој процени да одлучите шта је за вас најбоље", каже Клачар.

Радовановић сматра да јавно мњење на друштвеним мрежама утиче на ставове дела опозиције у вези са изборима.

"Јесте видели како је реаговано опет на мрежама, неко је рекао – нећеш ти да одређујеш кад су избори – а ови су политичари у раљама тих медија, милион је узрока за то: имали су мање простора у неким медијима, а данас и не смеју да рачунају на неке медије, данас и кад би им неко дао на Пинку и Хепију и два сата, неки опозициони политичари не би смели да се појаве, јер би га ови разапели", сматра Радовановић.

Душан Спасојевић сматра да је питање избора и даље отворено и да зависи од тога како се протести буду одвијали.

"Ствар са протестима је та што никад не знате како ће се развијати. Дакле, они могу да просто престану за недељу или две, али могу да расту и да се шире и онда би то била једна потпуно другачија политичка ситуација. Дакле, мислим да власт сад покушава да има што више опција, убацила је сад изборе као нешто што би можда могло уведе другачију динамику, да можда смањи део протеста или да подстакне поделе међу опозицијом и странкама и то је оно што мање-више власт до сада увек радила у сличним ситуацијама. Али, мислим да још увек нико није донео ту одлуку и да ће она много зависити од тога како ће изгледати наредне две недеље, укључујући и протесте, грађане или опозиције и ово што ће се дешавати 26. маја у Београду", каже професор ФПН-а.

Шта доноси скуп 26. маја

Одлука о изборима требало би да буде позната на митингу који за 26. мај у главном граду најављује власт. Како кажу – то није страначки скуп. Како га треба схватити?

Ако сви кажу да им је главни циљ борба против насиља, да ли скуп 26. маја треба схватити као поруку свим грађанима или као одговор опозицији?

"Имамо грађане који протестују, који добровољно улажу своју енергију широм Србије и који траже неку врсту промене и они сада покушавају да нађу начин кроз институционалну форму. Е сад овде улазимо у једну асиметрију. Имамо протест који је флуидан, који је флексибилан, који ће ако потраје показати да постоји неко незадовољство и, са друге стране, имамо протест који је организован од странке на власти уз коришћење, претпостављам, великих ресурса. Тако да је то једна врста асиметрије, али и покушаја да се уђе у једну борбу за интерпретацију ко заправо има подршку и шта можемо да очекујемо у наредном периоду", каже Спасојевић.

"Шта год да тражиш (опозиција), мораш да рачунаш шта он (Александар Вучић) у земљи јесте, а он има два милиона гласова и кад ти је једина карта на неки начин та наметнута карта ти мораш да одеш, нема везе да ли те подржава десет или сто хиљада људи није битно, одеш да затвориш Газелу. Онда је сасвим очекивано да тај човек доведе своје и блокира и Бранков и Газелу и Панчевачки мост и покаже да он није тај кога могу нешто да натерају", каже Радовановић.

"Ја бих рекао да ћемо 26. маја знати промене у СНС-у, вероватно да ће се Александар Вучић повући са чела председника странке и вероватно ћемо знати како ће изгледати најављени покрет, а што се тиче избора – задржавам могућност да ми 26. маја не сазнамо који ће избори бити, него да ће тај протест бити као платформа да се најаве избори, али да се остави простор за неизвесност када ће се они десити", оцењује Бојан Клачар.

Како превазићи кризу у друштву после два масовна убиства – расправљаће посланици у Скупштини на седници заказаној за четвртак, 18. мај.

На дневном реду су и извештај РЕМ-а о раду комерцијалних телевизија, формирање Анкетног одбора који би требало да утврди чињенице и околности које су довеле до два масовна убиства, а као четврта тачка дневног реда наводи се гласање о поверењу министру унутрашњих послова.