Tаковска 10: С чиме се суочава нова српска влада

Има ли изненађења у саставу нове Владе Србије и шта чека будући кабинет у емисији "Таковска 10" анализирали су Бојан Клачар из Цесида, политички аналитичар Дејан Вук Станковић, Владимир Пејић из "Фактора плус" и Душан Спасојевић са Факултета политичких наука.

Као најистакнутију ставку експозеа који је мандатарка Ана Брнабић представила у Скупштини Србије, саговорници су издвојили енегетску диверсификацију, што је, оцењено је, и један од најважнијих задатака за нову Владу.

"Енергетска диверзификација и спољнополитички курс земље, уз полуреалистичну свест о томе како треба одржавати политику економског развоја, упркос великим изазовима, пре свега геополитичкој ситауцији на европском континенту", рекао је аналитичар Дејан Вук Станковић.

Истиче да је тенденција ка енергетској диверсификацији исправна, те да стварање предуслова да енергенте добијамо из различитих извора омогућава политичку независност наше земље.

"Остаје тежња да се и остане на путу европских интеграција... Али и да се тежи ка што бољим односима и са Русијом и са Кином, која има значајне инвестиције овде", каже Дејан Вук Станковић.

Душан Спасојевић истиче да му је представљање експозеа звучало "као говор на завршној изборној конвенцији".

"Нема сад једне кључне велике вести, већ има низ неких мањих информација... Нисмо чули одговоре које смо очекивали - јасан став шта ће бити у односу на европске санкције Русији и шта су планови око Косова", рекао је Спасојевић.

Наводи и да су разне ствари у експозеу биле избалансиране, али да је на моменте било и контрадикторности.

Говорећи о крупним питањима, Дејан Вук Станковић је истакао да ће Влада најтежу одлуку донети "јако брзо", јер се такве одлуке доносе на почетку мандата. Спасојевић се сагласио да се велике одлуке доносе на почетку, али да је велико питање колико ће ова влада трајати, будући да је председник рекао да ће трајати једну зиму.

"Кризна влада", у 2024. реконструкција или избори

За Бојана Клачара је јасно да је енергетика кључна реч у експозеу, те да ће ово бити "кризна влада".

"Види се да у експозеу провејавају последице украјинске кризе, на свим тачкама. И види се да ће ово бити влада која на неки начин делује у ванредним околностима, то ће бити кризна влада.... Већ сада знамо да ће добити новог премијера средином или током 2024. године", рекао је Клачар напоменувши да је тешко да ће за то време моћи да се ураде неке велике, реформске ствари.

Са тим је сагласан и Владимир Пејић. У експозеу види "читав низ хитних мера", којима се, како каже, запушавају рупе због целокупне ситуације у свету. У 2024. очекује или реконструкцију или нове изборе.

"Занимљиво је то да диверсификација није везана само за енергетику, већ за политичко опредељење владе, ми смо у замршеном колу... Нисам ни сигуран да премијерка и председник и сами знају у ком правцу ће ићи, јер је тешко одговорити на то питање, поготово по питању КиМ", рекао је Пејић.

Напомиње и да је у овом тренутку тешко да неко у Србији може да одговори на питање да ли ћемо уводити санкције Русији.

"И Вучић и претходна Влада, и ова која је континуитет претходне владе, воде избалансирану политику и сигуран сам да ће и у наредном периоду наставити у том ритму и да неће бити класичног опредељења за једну или другу страну", рекао је Пејић уз ограду да је питање колико ће дуго моћи тако.

Порука за ЕУ

Коментаришући то што је највећи акценат на енергетици и економији, иако је добар део експозеа посвећен и КиМ, Дејан Вук Станковић каже да је питање КиМ деценијски проблем за који се тражи разрешење уз постизање макар минималног компромиса, али да је он сада увезан и са односима са Русијом.

Порука Србије Европској унији о поштовању територијалног интегритета и суверенитета је, каже, константна. На питање како би то схватио да је био на месту амбасадора, који су у Скупштини пратили излагање експозеа, одговара:

"Да сам руски амбасадор рекао бих - наставите Срби. Да сам западни вероватно бих рекао - звучи добро, али није реално."

Душан Спасојевић је нагласио да је још једном потврђен став Србије, али да када питање КиМ и ЕУ стоје једно поред другог ту постоје контрадикторности, јер постоји тежња да се нађе дипломатско решење, а није испуњен најважнији део Бриселског споразума - а то је формирање ЗСО.

"Ана Брнабић је рекла - ЕУ је наш најважнији партнер, јасно је нама шта влада покушава да држи у балансу", рекао је Спасојевић напоменувши да се то сада доводи у везу и са ратом у Украјини, али да ипак постоји одређени простор за договор.

"Постоји неколико тема које су део сличног пакета и не можемо у односу на све теме затезати односе, негде се мора мало попустити, можемо ту додати и питање регионалних односа.... Србија може да да нешто да допринесе на тим пољима а да овде добије неку врсту слободног простора", рекао је Спасојевић.

Санкције Русији, има ли места за симболику

Спасојевић не очекује да у наредном периоду дође до преломних одлука и сматра да, уколико дође до неких санкција Русији, оне неће бити из свих пакета.

Дејан Вук Станковић напомиње да су санкције које се од Србије захтевају ствар политичке симболике.

"Европској унији и Америци је потребна порука која би ишла ка Кремљу, да су они политички изоловани", наглашава Дејан Вук Станковић.

Поручио је да је добро то што се власт држи међународног јавног права, јер није могуће имати један став према КиМ а други према украјинским областима које Русија сада сматра својом територијом.

Клачар додаје да није сигуран да би Запад у овом тренутку прихватио симболичне санкције Русији.

"Још мање знамо да ли би званични Кремљ био спреман да симболично одговори на те санкције... Стално причамо о притисцима Запада. Не прича се о притисцима који сасвим сигурно долазе из званичног Кремља. Ја сам склон да верујем да их има и нисам спреман да верујем да би одговор било симболичан", каже Клачар.

Шта ће бити први изазови

Владимир Пејић напомиње да не зависи од нас који ће се проблеми прво решавати, а који остављати за касније, већ да то зависи од развоја ситацује у самој Украјини.

"Не знамо како ће Русија даље да се понаша по питању КиМ", рекао је Пејић и додао да постоје пролеми на које не можемо да утичемо.

Аналитичар Дејан Вук Станковић као први изазов види суочавање јавности са садашњим околностима.

"Да у садашњом околностима политика мора да буде политика опредељења. А то је промена парадигме... Ако задржимо овај курс, морамо бити свесни његове мањкавости и предности", рекао је Станковић.

Напомиње да би Србија могла да буде посредник између антагонизованих страна у рату, навевши пример Турске "која Украјини продаје бајрактаре и тргује са Русијом и не уводи јој санкције".

"Наше јавно мњење треба да престане да буде навијачко и да се проба структурирати - да чујемо предности и мане обе стране", истиче Станковић.

То се, међутим, не може постићи преко ноћи, упозорава Клачар, јер се ради о радикалним променама. Међутим, сагласан је да се о томе треба размишљати.

"Први приоритет у овом моменту је енергетска безбедност, зима долази, дакле мислим да је то први конкретан приоритет. Ово даље - Косово, санцкије, јесу краткорочно важне ствари али ми се чини да ће Влада морати на почетку да се суочи са енергетском безбедношћу, инфлацијом, економијом, а да се паралелно бави овим темама", каже Клачар.

Наводи да питања КиМ и ЕУ у експозеу чита као позив ЕУ за стратешки дугорочни договор.

"Да се уважи специфичност коју Србија има, да Србија на неки начин уважи позицију ЕУ са њихове тачке гледишта и да се негде направи спона која би резултирала стратешким договором, који би укључио паралелно и промену парадигме", додаје Клачар.

Спасојевић такође сматра да би ова Влада могла да почне да мења курс - уколико то жели и уколико донесе такву одлуку, јер, додаје, постоји значајни простор да се јавно мнење другачије обликује.

"Промена парадигме ка ЕУ била би критикована од стране једног дела, али подржана од стране већег дела јавности. Чини ми се да влада и даље има довољно капацитета и политичку моћ, доминацију на политичкој сцени да може себи да дозволи померање", рекао је Спасојевић.

Додаје да је и Истоку јасно да нема пуно партнера у овом делу Европе, те да би њихова реакција морала да буде сведена.

Има ли изненађења у Немањиној

Саговорници РТС-а сматрају да је нова влада - влада континуитета, иако половину састава чине нова лица, од којих нека нису до сада имала политичко искуство.

Клачар истиче да није очекивао да ће влада бити овако велика јер је, како каже, са 28 чланова једна од већих за 32 године вишестраначја.

"Чини се да је била идеја да се не излази са лицима која могу да поларизују јавност, водило се рачуна да у Влади буде за свакога по нешто. Некако се чини да су наивна очекивања да је могуће имати владу која ће бити искучиво про нешто - изразито либерална, прозападна, происточна", каже Клачар.

Додаје да се водило рачуна да се обезбеди синхронизовано деловање.

"У прошлој влади смо имали два или три министра која су говорила другачије од онога што је прокламовала владе, очекујем мање дисонантних тонова", рекао је Клачар и додао да је ово прва Влада СНС-а која се прави у тренуцима велике кризе. 

И Спасојевић примећује да у Влади неће бити људи који су у претходном мандату говорили о спољнополитичким темама на начин који је одударао од средње линије, која се види код Вучића и Брнабић.

У том контексту је поменуо да нема Зоране Михајловић, Александра Вулина, као и Бранимира Недимовића.

"Биће важно видети шта ће бити њихове судбине, ако Вулин заврши на челу БИА то ће бити и симболички важна порука, нарочито у контексту спољнополитичких и безбедносних питања, али ће мање бити присутан у дневно политичком животу", рекао је Спасојевић.

Напомиње да се са учесталијим мењањем владе "одржава доминација председника државе и странке у односу на министре".

За Дејана Вука Станковића је принцип сталне потенцијалне смене и одговорности министара добар, јер се, како каже, извлачи максимум од свакога и не постоји "наследно право на министарско место".

Напомиње да је добро што у влади има и експерата и људи са политичким искуством, јер је оно неопходно у кризним временима.

Као интересантна имена у новом саставу види будућу министарку Јелену Беговић, затим Томислава Жигманова, за којег каже да може бити нека врста моста између Београда и Загреба.

Владимир Пејић сматра да ће, упркос новим именима и лицима, влада бити хомогена.

"Пре свега због великог утицаја председника републике, затим због континуитета претходне владе, ту је 50 одсто министара из прошле владе, а ту су и препознатљиве политичке личности које нису биле у Влади а сада јесу", каже Пејић.

За Бојана Клачара је улазак Тање Мишчевић у Владу знак да би евроинтеграције могле више да буду у фокусу него до сада. Напомиње да се по први пут на челу Министарства енергетике и рударства налази нестраначка личност, што види као жељу да се енергетска политика промишља мало другачије у односу на прошлост.

Пејић међутим не очекује да министар енергетике у великој мери утиче на спољну политику.

За Ивицу Дачића као министра спољних послова каже да је прихватљив и Истоку и Западу, али да ће се он прилагодити спољној политици коју води Александар Вучић и људи око њега - што, напомиње, не значи да неће имати утицај.