Шта Русија, Украјина, ЕУ и САД траже од Србије

Амбасадор Украјине у Србији Володимир Толкач каже да је Украјина захвална Србији за сву подршку коју добија, али да је просечном Украјинцу тешко да разуме да када гину деца неко не може да се одлучи на чију страну да стане.

"То није само мој став, то је став просечног Украјинца, зато што нам је тешко да разумемо да када гину деца, када гину наши браниоци, знамо да је више од 400 деце у овом рату погинуло, да је више од 1.300 рањено, да неко не може да се одлучи на чију страну да стане", поручио је Толкач.

Истиче да је најгоре што се бомбардују мирни градови и цивилно становништво и руши инфраструктура.

"И све то пред почетак зиме, и то нам говори да ће зима бити тешка и хладна. А зашто – зато што се између осталог бомбардују и термоелектеране које обезбеђују топлоту сваком дому. Дакле, све што се дешава представља уништење читавог украјинског народа. А украјински народ, као део Европе, не може се издвојити, јер то представља претњу по саму Европу, јер се сви ми налазимо такорећи у истом сосу", наводи Толкач.

Амбасадор САД у Србији Кристофер Хил каже да Србија има дугу и тешку историју санкција, као и да имају разумевања за посебан однос према томе. Србија ипак мора добро да погледа где су јој национални интереси, а ја сам сигуран да ће пре или касније видети да су на Западу, поручује Хил.

"Да, Србија има деценијама добре односе са Русијом, али бих упозорио Србе да разумеју да ово није она њихова 'мајка Русија', имамо посла са веома другачијом Русијом. То је Русија која брутално напада своје суседе и да Србија треба да се изјасни", поручио је Хил.

Амерички амбасадор напомиње: "Не претимо Србији санкцијама."

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наглашава да верује да Србија неће стати у тужни ред земаља које не мисле на своју националну добробит и добробит својих грађана, али да су свесни колики су притисци на Србију да уведе санкције.

Говорећи о решавању косовског питања, Боцан-Харченко истиче да је циљ Москве да се решење темељи на сагласности Београда и Приштине и да решење одговара интересу Београда.

"Све сам то рекао у намери да покажем да се ради о принципијелном ставу Русије и да, наравно, са санкцијама то нема никакве везе", истакао је Боцан-Харченко.

Говорио је и о увођењу руских санкција СР Југославији 1992. године. 

"Тада је било пуно земаља које су на своју иницијативу увеле санкције Србији, није то била руска жеља. То је била одмазда и корак против српског народа. За разлику од њих, нажалост, Русија је била у ситуацији да смо пристали, уз цео низ ових елемената и притисака, али смо желели да наставимо сарадњу у политичкој и економској сфери. И помагали смо српском народу у Србији и Републици Српској", додао је Боцан-Харченко.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре наглашава да је Србија заузела јасан став о Украјини у међународним форумима, али да ЕУ жели да види више када је реч о санкцијама.

Поручује да је обавеза сваке земље кандидата да прогресивно усклађује спољну политику са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.

Говорио је и о санкцијама које Србија није увела Русији.

"Разговори са Србијом се константно воде и надам се да ћемо успети да је убедимо да нам се придружи. Већ смо видели да је Србија заузела јасне ставове на међународним форумима и само пре неки дан се придружила 141 земљи због анексије делова Украјине. Само су се четири земље придружиле Русији. Када имате тако мало земаља, Русија је изолована. То су мали сигнали које Србија даје и ми желимо да видимо више када је реч о санкцијама. Ово је партнерство које има за циљ чланство Србије у ЕУ како би Србија постала део породице", закључио је Жиофре.