Толкач: Тешко нам је да разумемо да када гину деца неко не може да одлучи на чију страну да стане

Володимир Толкач је, у интервју за РТС, објаснио да је Украјина захвална Србији на принципијалном ставу у УН и хуманитарној помоћи коју пружа, али и да просечни Украјинац не може да разуме зашто Србија не може да се определи.

Ваша амбасада захвалила је Србији што је у Генералној Скупштини УН гласала за резолуцију којом се осуђује анексија четири украјинске области од стране Русије. Да ли се Србија довољно јасно одредила према рату?

Ми смо веома захвални Србији за политичку подршку коју нам је пружила гласањем у УН. Међутим, то је принцип који је основни, који представља све што је битно за светски поредак и јасан ми је став Србије, као једне од земаља која подржава мир и безбедност целог света, да на тај начин гласа. Без обзира на то у колико се тешкој ситуацији налази Србија изузетно смо захвални. Међутим, то је принципијелно питање јер је свима битно да сачувамо мир и поредак.

Ово сам Вас питала између осталог зато што сте рекли да вам је тешко да разумете позицију Србије. Мислим на увођење санкција Русији.

Што се тиче тог питања и моје изјаве, хајде да кажемо овако - то није само мој став, то је став просечног Украјинца, зато што нам је тешко да разумемо да када гину деца, када гину наши браниоци, знамо да је више од 400 деце у овом рату погинуло, да је више од 1.300 рањено, да неко не може да се одлучи на чију страну да стане. И знамо да сви ми тежимо међународном поретку и када говоримо о том поретку, говоримо о поретку који је настао после Другог светског рата када смо рекли да се то не понови више никада. Наравно, захвални смо за сву подршку коју добијамо у политичком, економском и хуманитарном смислу, војном, пре свега од ЕУ, САД, Аустралије, али с друге стране, хтели бисмо да целокупна међународна заједница види нашу потребу за подршком.

Због чега мислите да вас народ Србије, просечан грађанин Србије, не разуме, такође је прошао кроз бомбардовање, такође су гинула деца...

Знамо да је Србија 1999. прошла кроз бомбардовање, знамо да разуме нашу ситуацију у том смислу. Али, да објаснимо то на овај начин. Украјина је подржавала Србију од првог дана бомбардовања. Постоје многе изјаве Врховне раде Украјине, где се говори о хитном заустављању бомбардовања Југославије. Прва је била 21. маја 1999. и таквих је било много више након тога и могу се наћи на сајту Врховне раде. Можемо рећи и да наши војници учествују у мировним операцијама што се тиче Косова и ми смо одани нашем ставу по питању Косова и у том смислу желели бисмо да се Србија определила.

Претпостављам да сте чули примедбе на изјаве овог типа - није ни Кијев забрањивао летове са западним земљама које су бомбародовале СРЈ. Украјина није увела санкције онима који су је бомбардовали?

Нисам спреман да одговорим на ово питање јер сам се те 1999. налазио у другом конфликту. Могуће да Кијев није увео санкције западним земљама, али сигуран сам да те санкције није нико тражио. Можда грешим, оградићу се, али мислим да се политичка подршка пружала у сваком смислу Србији, билатерално и на међународном нивоу. Ми смо увек подржавали основне принципе територијалног интергритета и суверенитета Србије.

Украјина није признала независност Косова. Ових дана чујемо гласове који би могли да наговесте другачије поступке. Посланик Украјине Алексеј Гончаренко у Савету Европе тражи да ваша земља призна Косово, рекао је да постоји подршка за то. Ваш колега, амбасадор Украјине у Тирани изјавио је такође да ће то питање бити размотрено у неком другом тренутку, да ће се доћи до консултација са стручњацима. Да ли је став Кијева чврст?

По питању територијалног интегритета Србије имамо јасан став који се није мењао већ одређено време и неће се мењати. Када говоримо о томе да један политички делатник, иако је члан Врховне раде Украјине, прича о свом личном ставу по питању Косова, то је једно, то не значи да је то став целе Украјине, јер не постоји ниједна изјава да је Украјина против територијалног интегритета Србије. Хајде да разграничимо званичне од незваничних изјава. Знамо и да су у току преговори између Косова и руководства Србије и, наравно, ми подржавамо те преговоре.

Колико је украјинских грађана у Србији, да ли овде остају или им је ово само успутна дестинација?

Данас у Републици Србији живи око 5.000 Украјинаца који су дошли као мигранти, од њих је 800 деце, око 1.000 је формирало статус привремене заштите у Србији, део Украјинаца живи у емиграционом центру у Врању. Споменуо бих да сам на иницијативу председника Вучића заједно са њим 3. јуна посетио овај центар, где смо се уверили да имају све што им је неопходно. Ове суботе сам такође био са њима, имају све заиста, деца иду у школу, једино што би било добро је да ти људи који су тамо нађу неки посао. Што се тиче посла, 400 радних дозвола је издато за људе из Украјине и то је пример добре праксе у Србији, јер када немате никакве приходе, онда је јако тешко да живите. Иако су многи изнајмили станове, многи живе код рођака, пријатеља, познаника. Можемо споменути програме УН-а, УНХЦР-а, Уницефа који се одвијају из српске донације од три милиона евра коју је доделила премијерка Ана Брнабић у Пољској на конференцији. За тај новац су осмишљени разни програми за избеглице из Украјине. Користим ову прилику да захвалим Србији на свој хуманитарној помоћи коју нам пружа.

Како у овим условима изгледа економска сарадња две земље, нарочито од почетка рата?

Пре почетка рата, економска сарадња се повећавала, постојала је тенденција да се стално нешто дешава. Данас због рата, нажалост, није тако. Имамо разне проблеме. Рецимо да бисмо јако волели да поново покренемо питање потписивања споразума о слободној трговини што би доста олакшало сарадњу. Знамо да између ЕУ и Украјине сада нема царина. Ми смо предложили српској страни да се ови преговори наставе, и тренутно очекујемо одговор. Чекали смо формирање Владе, без Владе не може да се одлучи, али мислим да би потписивање тог споразума било од кључне важности за обе стране.

Шта грађани Србије треба да знају о ситуацији у вашој земљи? Какву зиму чека Украјина, какву би волела да сачека?

Знате, јутрос ме звала ћерка која живи у Кијеву, и рекла да Кијев поново масовно бомбардују ракетама и иранским "шахидама" које је Русија купила. То је још један од доказа да се Украјина налази под сталним претњама од бомбардовања. А најгоре од свега што се бомбардују мирни градови и цивилно становништво и руши се инфраструктрура. И све то пред почетак зиме, и то нам говори да ће зима бити тешка и хладна. А зашто - зато што се између осталог бомбардују и термоелектране које обезбеђују топлоту сваком дому. Дакле, све што се дешава представља уништење читавог украјинског народа. А украјински народ, као део Европе, не може се издвојити, јер то представља претњу за саму Европу, јер се сви ми налазимо такорећи у истом сосу. Ако је лоше Украјини, лоше је и Европи, јер Руска Федерација покушава да уништи све као да није део Европе. Али, сигуран сам да ћемо издржати јер имамо жељу пре свега да преживимо и живимо у слободној, сувереној Украјини.