Нови Закон о референдуму крајем новембра, 16. јануара известан плебисцит о промени Устава

По хитном поступку, други пут за нешто мање од два месеца, Нацрт закона о референдуму и народној иницијативи добио је мишљење Венецијанске комисије. Ваљало би, понављају, да промене буду примењиве, пре одржавања гласања и зато им је жао што је измена Закона почела тек када је референдум о Уставу постао неизбежан.

Ради стабилности изборног закона, измене и допуне основних одредаба о референдумима, требало би да ступе на снагу пре истека рока од годину дана од усвајања, једино ако обезбеђују усклађеност са стандардима европског изборног наслеђа или ако се тиме примењују препоруке међународних организација", наводи се у мишљењу Венецијанске комисије.

У новом предлогу закона, који је Влада усвојила у уторак, Комисија поздравља то што су јасније дефинисане различите врсте референдума.

Задовољни су овлашћењем изборне комисије да провери питање постављено бирачима и тиме што се од приватних медија више не захтева да буду неутрални. Поздрављају и што су сви медији дужни да обезбеде једнаке услове оглашавања странкама које заговарају различите одговоре на референдумско питање.

Председник Скупштине Србије Ивица Дачић наводи да је разматрање предлога закона заказано за 25. новембар, 29. парламент ће се бавити избором нових чланова Републичке изборне комисије, док би 30. новембра требало да се одржи седница посвећена само акту уставних промена и расписивању рефереднума који би се највероватније одржао 16. јануара.

Иако свесна да је Закон о референдуму донет у брзини, Венецијанска комисија упозорава да на неким питањима треба радити и због тога, између осталог, препоручује, укидање или бар знатно смањење накнаде за оверу потписа и проширење права жалбе на све бираче.

Правни лек код народних иницијатива

Правни саветник Јукома Милан Филиповић оцењује да нови закон о референдуму доноси унапређен поступак, више времена за скупљање потписа грађана али и неке старе проблеме.

Са друг стране, наглашава да не постоји правно средство које би грађани могли да користе у ситуацији када парламент игнорише њихове народне иницијативе.

"Оно што представља проблем који може у потпуности да онемогућити жељено право јесте наплата накнаде за оверу потписа. Тако је за оверу потписа, за предлагање закона, неопходно платити око десет хиљада евра", истиче Филиповић.

Прва народна иницијатива, после Другог светског рата као непосредан вид изражавања воље грађана организована је и предата Скупштини у јуну 2003. године.

Са скоро сто хиљада потписа скупљених за мање од седам дана, грађани никада нису дочекали да се ти предлози уврсте као тачка дневног реда. На пример, да је то било усвојено, не би било услова за спорне приватизације.