Представљен извештај о раду Комисије за заштиту конкуренције

Милоје Обрадовић је, представљајући извештај о раду, навео да је задовољан резултатима које је Комисија постигла у 2018. години, наводећи да она сарађује с најјачим светским инсититуцијама, као и да ће ових дана потписати меморандум о сарадњи с Кинезима, чије ће запослене обучавати у Србији.

Рекао је и да нема препрека за отварање Поглавља о придруживању са Европском унијом која се тичу рада Комисије.

Наводећи да се Комисија финансира из такси на издата решења, Обрадовић је истакао да је она остварила суфицит од 243 милиона динара, од чега је 140 милиона динара пренето у буџет Републике Србије.

"Пословање Комисије није угрожено, немамо проблеме у финансирању активности. Највећи ниво расхода се односи на плате запослених", рекао је Обрадовић посланицима и додао да је Комисија анализирала и тржиште малопродаје, а да није много урађено када је реч о јавним предузећима, наводећи да та предузећа не познају довољно област заштите конкуренције и да праве много грешака.

Обрадовић је навео и да се у сарадњи са Правосудном академијом врши обука судија, за које је рекао да такође не познају у довољној мери област заштите конкуренције.

Расправа посланика о Извештају 

Посланици су током расправе указивали да је судијама потребна додатна обука како би разумели комплексне односе између привредних друштава. 

Председница Одбора Скупштине Србије за привреду Снежана Петровић рекла је да су стране компаније и оне које долазе са других тржишта са више искустава вештији у поступању на тржишту. Зато, како каже, домаће компаније морају што више да се прилагођавају и едукују.

Петровићева наводи да концентрација подстиче компаније да побољшају своје производе и смање трошкове, што води ка повећању продуктивности и иновативности, а крајњим потрошачима обезбеђује широк асортиман производа у понуди по приступачннијим ценама.

"Ово је процес перманентног такмичења међу компанијама и може да игра значајну улогу у подстицању економског раста и даљег развоја Србије", рекла је Петровићева.

Она је додала да се нови Закон о заштити конкренције налази у изради и да се очекује његова финализација.

Констатовала је да у Комисији ради велики број стручњака и да се повећава број случајева повреда конкуренције.

"Извештај Комисије јасно указује да је основни циљ креирање конкурентног тржишта на коме ће учесници повећати своју продуктивност, иновативност, инвестиције, што ће резултирати растом, развојем и повећањем животног стандарда", рекла је Петровићева и додала да треба ојачати судове да се баве сложеним предметима у области заштите конкуренције.

Како је рекла, према статистичким подацима о кретању цена у последњих 10 година постоји сегмент производа и услуга чије су цене у опадању, што су показатељи здраве конкуренције која је довела до релативног раста стандарда становништва.

"Србија све више технолошки зависна што утиче на конкурентност"

Посланик СРС-а Милорад Мирчић упитао је које инструменте има Комисија да би спречила монополско понашање оних који су присутни на тржишту Србије. Сматра да је кључни проблем лежи у чињеници да је Србија све више технолошки зависна што утиче на конкурентност.

"Како ми можемо да парирамо увозницима? Не постоји начин. Потписали смо и Споразум о сарадњи који подразумева скоро потпуно укидање царина. Тако се ствара нелојална конкуренција", рекао је Мирчић и додао и да пољопривреда трпи нелојалну конкуренцију која се огледа у увозу робе.

Наводећи да је мисија Комисије да обезбеди једнаке услове за све учеснике на тржишту, а нарочито у корист потрошача, посланик Странке модерне Србије Владимир Ђурић рекао је и да постоји и нарушавање конкуренције које долази од органа власти.

Навео је случај ситуације у друмском превозу где је држава применила политику ограничавања слободног тржишта путем регулисања цене и то прописивањем мининалне цене "прајс флора".

"Последица је да се тиме генерише вишак понуде, јер ће по већој цени од тржишне, испод које се не сме ићи, више понуђача бити спремно да понуди услугу. Тиме се повећава корист за понуђаче, а смањује за потрошаче", рекао је Ђурић.

Закључио је да је политика конкуренције важна за неговање укупне инвестиционе климе и указао да Србија не може очекивати првокласне инвеститоре у лошој клими у којој је, како је навео, конкуренција нелојална, оптерећена утицајима и незаконитим средствима борбе међу конкурентима.

Ђурић је такође указао да је потребна специјализација Управног суда и да би она требала да донесе уједначеност праксе и боља стручна знања у погледу сагледавања комплексних односа привредних субјеката и тржишних прилика.