Усвојен извештај Агенције за борбу против корупције

Драган Сикимић је на седници Одбора навео и да је Агенција добила допис Министарства финансија којим се потврђује да ће то тело имати 49 нових запослених, што ће, каже, допринети ефикаснијем раду.

"Задовољни смо средствима која су опредељена за ову годину", истакао је Сикимић.

Додаје да је Агенција у претходном периоду контролисала народне посланике, али и друге функционере, тужиоце, судије, те да ће сада приоритет бити јавна предузећа.

Сикимић је навео да је Закон о спречавању корупције Агенцији дао већа овлашћења и довољно маневарског простора за контролу функционера, јер је проширен круг лица која, како каже, могу бити предмет контроле.

Уз прецизирања сродних закона које Агенција такође примењује, Сикимић очекује још боље резултате.

Наводећи да је крајем 2017. године антикорупцијско тело Савета Европе (ГРЕКО) Србији дало негативну оцену, Сикимић је казао да је након годину рада свих релевантних органа укључујући Агенцију и Министарство правде таква оцена укинута.

"У марту ове године је укинута оцена - глобално незадовољавајући, чиме смо ушли у круг цивилизованих земаља које немају посебно негативну оцену већ смо у стандардном режиму. То је успех свих институција и органа које су спровеле препоруке, јер се ГРЕКО не бави перцепцијом", рекао је Сикимић.

Посланик Српске радикалне странке (СРС) Миљан Дамјановић затражио је извештај о стању у друштву када је реч о корупцији, наводећи да на то, иако се не залаже за улазак Србије у ЕУ, указује и извештај Европске комисије.

Дамјановић је указао на, како је рекао, неколико нелогичности, да директори неких јавних предузећа имају веће плате од државног врха, а да мале плате, напомиње, могу довести до корупције.

Дамјановић је говорећи о могућој корупцији поменуо и општину Вождовац, рекавши да је за време власти ДС, та општина "покрила више од милијарду динара туђих трошкова".

Каже да су у то време инвеститори добијали дозволе за градњу, али да нису уплаћивали одређена средства Дирекцији, па је то предузеће са њима склапало уговоре да неопходне износе исплаћују у 60 рата, од којих они исплате једну, па када заврше зграду угасе фирме, а дугове преузме општина.

Верује да постоји могућност да је "неко за то узео новац", те додаје да на тој општини има преко 150 "таквих објеката".