Шта је кључно за одлуку о отварањима нових поглавља

Комесар за проширење Јоханес Хан представиће 29. маја Извештај Европске комисије о напретку Спољнополитичком одбору Европског парламента, који ће се ванредно окупити овим поводом, с обзиром на то да је рад садашњег сазива завршен средином априла.

Извештај Европске комисије ће, као и до сада, бити основа за одлуку земаља чланица о отварању нових поглавља, наводе европски извори. Осим тога, на одлуку ће утицати статус Србије на листи ФАТФ-а, међудржавног тела за борбу против прања новца и финансирања тероризма.

Румунско председавање ЕУ прелиминарно је заказало међувладину конференцију са Србијом за 18. јун, али се не искључује могућност се да ће она бити померена за крај јуна, да би се сачекао исход пленарне седнице ФАТФ и проценило да ли је Србија на путу да буде скинута са "сиве" листе земаља за које се сматра да су ризичне у погледу прања новца.

Земље чланице ЕУ придају важност уклањању са сиве листи ФАТФ-а посебно у вези са очекиваним отварањем два поглавља која су директно или индиректно повезана са овом темом: поглавља 4 (Слободни проток капитала) и поглавље 9 (Финансијске услуге)

Према најавама, делегација ФАТФ-а требало би да посети Србију до краја маја како би се на лицу места уверила у промене које су у претходних годину дана учињене у овој области, а позитиван извештај делегације, након раније већ констатованог напретка, требало да би да води позитивној одлуци о укланајању Србије са сиве листе крајем јуна.

"Ставови земаља чланица у овом тренутку иду у прилог отварању највише два поглавља у јуну. Колико ће их на крају бити бити зависи од тога какав ће став заузети водеће земље попут Немачке, које јос нису то учиниле", оцењују дипломатски извори у Бриселу.

Замерке због спорости 

Други кључни фактор је годишњи извештај Европске комисије који ће, према сазнањима РТС-а, по тону и главним оценама бити сличан извештају о владавини права из новембра прошле године.

"Извештај ће одразити реалност, односно показати да Србија предузима одређене кораке, али да је то често сувише споро у односу на предвиђене рокове", наводе упућени извори.

У новембру прошле године у извештају о поглављима 23 и 24 Европска комисија оценила је да је "Србија постигла одређени напредак у области владавине права, али је и даље суочена са великим кашњењима и тешкоћама да покаже конкретне резултате у области реформе правосуђа, борбе против корупције и слободе медија".

Очекује се да ће уставне реформе, борба против корупције, слобода медија и други елементи владавине права бити у фокусу земаља чланица након објављивања извештаја.

Главна расправа у јуну у вези са проширењем ЕУ неће ипак бити о Србији, већ о отварању приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом.

Европска комисија ће у извештају који ће бити објављен 29. маја, предложити отварање преговора за обе земље, али је неизвесно хоће ли неке скептичне земље чланице, пре свега Француска и Холандија, подржати такву одлуку.

Дипломате у Бриселу не искључују могућност да ће одлука бити одложена за јесен, као и да две земље буду "раздвојене", односно да зелено светло овог пута добије само Северна Македонија, имајући у виду историјски споразум о имену са Грчком, али и спровођење унутрашњих реформи.