Политичка сцена Србије – рејтинзи и последице

Директор Сектора за истраживање јавног мњења "Ипсос Стратеџик маркетинга" Марко Уљаревић рекао је да се у овом тренутку СНС региструје на око 55 одсто опредељених бирача.

Истиче да је реч о позитивном тренду још од 2012. године, када је та странка дошла на власт и да би то значило да, ако би сада били избори, под условом овакве политичке понуде, могао би се очекивати резултат СНС-а између 53 и 57 одсто.

Каже да то није последица кампање "Будућност Србије", и да је реч о просеку на четири месеца када се не дешава нешто што је инцидентно.

Када је реч о протестима, Уљаревић каже да они мотивишу гласаче и опозиције и СНС-а да изађу на изборе.

Главни уредник Недељника Вељко Лалић додаје да је СНС монолитна странка, а да је опозиција уситњена. Наводи да он верује истраживањима "Ипсоса" и каже да се у свету раде истраживања о томе колико гласачи некога позитивно или негативно доживљавају. Сматра да би опозиција требало да чита податке из истраживања.

Уљаревић је додао да, када се ради анкета о томе коме се највише верује и када се не понуди никаква листа, добије се разлика између Вучића и опозиционара 30 пута већа.

Према његовим речима, то је још бољи индикатор да се види шта су мотиви људи, јер за Вучића гласају они који су за њега, а за опозицију они који су против Вучића.

Лалић се надовезао оценом да не треба радити исту ствар и очекивати другачије резултате и да не може Вучићу да се супротстави неко ко има два одсто подршке јер је та политика виђена деведесетих.

"Опозиција, када би реално анализирала резултате, морала би да пронађе једну личност која би могла да окупи неке веће масе", рекао је Лалић.

Стабилан рејтинг СПС-а, раст Трифуновића

Говорећи о СПС-у, професор Факултета политичких наука Милан Јовановић рекао је да та странка стоји релативно стабилно и да је са око десет процената усталила своје бирачко тело.

На то су, према његовим речима, утицала два фактора. Прво то што је СПС увек подржавао власт или био у власти и, друго, што је сачувао језгро бирача.

Оцењује да постоји простор за раст те странке, али да СПС не чини довољно да привуче бираче. Као пример је навео то што је реч о номинално странци левице која је подржавала владе које су водиле неолибералну политику у економији.

Говорећи о рејтингу ПСГ-а и Сергеја Трифуновића, Марко Уљаревић је рекао да је у фебруарском истраживању он на око осам одсто и да то није изненађење ако се упоређују подаци о онима који мрзе Вучића, али и лидере Савеза за Србију и траже алтернативу.

Међутим, додаје да мотивација оних који би да гласају за Трифуновића није баш најбоља и да не би могао да каже да би он у овом тренутку прешао цензус и да већ у марту неће бити на четири процента.

Додаје да се појавило нешто ново и да су сви кренули ка томе. Каже да се очекивања рефлектују на лидера и бирачи првенствено гласају против, а кад прође неко време, она крену да се разочаравају.

"Морамо да видимо какав је тренд. Једно истраживање у току једног месеца ништа нам неће рећи", каже Уљаревић.

Лалић каже да је интересантно то што је Сергеј постигао резултат уз агресивно-негативну кампању.

Милан Јовановић каже да, када се појави нешто ново, у условима доминантне партије и дефицита на другој страни, нова личност даје енергију. Каже и да остаје питање колики ће домет имати приступ негативне кампање.

СЗС донео промену – укрупњавање 

Када је реч о СЗС-у, они су у фебруару били на десет процената, а када се Трифуновић појавио, један део гласача је отишао ка њему, рекао је Уљаревић.

Лалић оцењује да је СЗС донео једну велику промену, а то је укрупњавање. Али каже да нису успели да материјализују протесте. Говорећи о могућности удруживања странака које су произашле из ДС-а, каже да је у ДС много уложено и да та странка постоји 30 година и има препознатљивост.

Милан Јовановић наводи да је политичкој сцени потребан ДС, али да толико аутодеструкције у једној странци није виђено. Не верује да је могуће створити нови ДС лепљењем старих делова.

Када је реч о могућем расписивању избора, Јовановић каже да се константни протести могу разрешити изборима, али да опозиција и власт морају да разговарају о изборним уловима.

"Ако направимо изборе мимо договора, добијамо бојкот и још жешће протесте и већи отпор власти и веће незадовољство опозиције", рекао је Јовановић.

Лалић не верује да ће бити избора и каже да би то била нова радикализација ситуације, али додаје да не би био изненађен да их буде и да то зна један човек, а много зависи и од косовског проблема.

Марко Уљаревић не види да је у овој ситуацији бојкот делотворан и да ће убедити велики број грађана да не изађу на изборе јер не постоји јединствен став о томе.