ЕК: Докле се стигло у раду на поглављима 23 и 24

Европска комисија направила је пресек стања онога што је до сада урађено, годину дана након што је наша земља усвојила Акционе планове за ова два поглавља.

Србија је у том периоду усвојила, односно припремила, низ стратегија и акционих планова, као и процедура и оперативних смерница и извршила бројне процене након којих су дате препоруке.

У многим случајевима спровођење је у раној, односно врло раној фази, наводи се у овом извештају.

"Како Србија буде напредовала, пажња ће се постепено премештати на делотворност реформе процеса законодавства у пракси, као и на капацитет институција задужених за спровођење владавине права, као и условима у којима оне поступају", истиче се у извештају.

У предстојећем периоду, наглашава се да Србија посебно треба да повећа напоре у области реформе правосуђа.

У борби против корупције, додаје се, треба додатно побољшати институционалну сарадњу и власништво над процесом, уз подршку јаке политичке воље, како би се постигла опипљиве резултате.

Наводи се да чланови Савета за борбу против корупције нису систематски консултовани о нацртима закона који би по процени Савета могли потенцијално да утичу на корупцију у Србији.

Са новим Законом о Агенцији за борбу против корупције се касни, а у њему би, препоручује се, требало сагледати претходно идентификоване недостатке, посебно у погледу директног приступа Агенције информацијама.

"Касни се за изменама Устава"

Кад је реч о правосуђу, према извештају ЕК, касни се са изменама Устава које су неопходне како би се променио начин избора судија и тужилаца и обезбедила њихова независност.

Србија је, према Акционом плану, требало већ да има предлог измена највишег правног акта на који је Венецијанска комисија дала мишљење и који је прошао јавну расправу.

Најбољи резултат остварен је у испуњавању Акционог плана у делу који се тиче промовисања и остваривања људских права - 67 одсто, мада се и у тој области, према ЕК, касни са доношењем неких од кључних закона.

Реч је о законима у области заштите података, родне равноправности, бесплатне правне помоћи и заштите мањина.

Европска комисија подсећа да још нису одштампани сви планирани уџбеници на језицима националних мањина.

Србија је у децембру прошле године са Хрватском потписала споразум којим се решава питање уџбеника на хрватском језику.

"До фебруара 2017. године, од планираних 100 наслова, штампано је 24, док су 33 у процедуре давања сагласности и биће одмах након тога пуштени у поступак штампања", каже се у извештају.

Када је реч о слободи изражавања и медија, констатује се да се Србија и даље суочава са великим изазовима у стварању окружења које би погодовало плуралистичкој медијској слици.

Додатно треба унапредити инклузивност, транспарентност и квалитет израде закона као и делотворан надзор извршне власти, док усвајање закона по хитној процедури у Народној скупштини треба ограничити, наводи се у извештају.

Србији се сугерише да треба да омогући да се консултације са цивилном друштвом одвијају на систематски и садржајан начин, а потенцијалне користи од стручног знања цивилног друштва у потпуности признају и искористе.