Хан: Јачање владавине права кључно за инвестиције

Јоханес Хан је, на конференцији у Београду "Ка бољој инвестиционој клими Западног Балкана", рекао да снажне и независне институције, спровођење закона и модернизована јавна управа која пружа услуге и не бави се само испостављањем рачуна доприносе унпаређењу амбијента за пословање.

"Раст на Западном Балкану, односно подстицај тог раста се заснива на унапређењу владавине права, то је једно од најмоћнијих средстава да се унапреди пословна клима", истакао је Хан.

Говорећи о самиту лидера региона који ће се одржати 12. јула у Трсту, Хан је указао да се стављањем фокуса на Западни Балкан упућује јасна политичка порука да је ЕУ опредељена за процес проширивања.

"ЕУ је опредељена за процес проширивања. Жеља да се буде део европске породице је заједничка жеља и тим путем идемо заједно", навео је Комесар ЕУ за суседску политику и проширивање.

Наводећи да ЕУ на Самиту у Трсту жели да подржи регионалну економску зону, Хан је посебно нагласио да то није алтернатива приступања ЕУ.

"Понекад чујем, у неким политичким групација, да то може бити одвраћање са могућег, реалистичног будућег пута ка ЕУ, а управо је супротно. То је конкретна припрема за будуће приступање", рекао је европски комесар.

Каже да све више европских предузећа већ укључују Западни Балкан у размену вредности, додајући да се и даље ради на физичком повезивању региона са остатком Европе.

Према његовим речима, изгледи чланства у ЕУ и даље су покретач трансформације и већ су донеле један број користи за регион, нарочито када се ради о трговини и улагањима.

Изнео је податак да се у протеклих 10 година трговина између Западног Балкана и ЕУ више него удвостручила и да је достигла је 44 милијарде евра у 2016. години.

Истакао је и да инвеститори знају да је трговина између ЕУ и Западног Балкана већ веома либерализована, а да ће прогресивна хармонизација правила и стандарда створити једнака правила игре за све инвеститоре.

"Неформална економија, сива економија је разлог за забринутост у региону, смањује пореске приходе, води до нелојалне конкуренције и негативно утиче на вештине радника. Инвеститори неће доћи ако знају да могу да се суоче са нелојалном конкуренцијом полулегалних предузећа", упозорио је комесар.

Хан је нагласио да је главни циљ да се створи мир стабилност и просперитет.

Кнежевић: Преко 1,9 милијарди инвестиција у Србији у 2016.

Министар привреде Горан Кнежевић је навео да је у Србији прошле године било више од 1,9 милијарди евра страних директних инвестиција, а да ће држава још интензивније подржавати инвестиције - не само наставком политике подстицаја већ и обезбеђивањем сигурног и поузданог пословног амбијента.

То, каже, потврђују и светски брендови који су одабрали Србију за ширење својих послова попут "Леонија", "Џонсон Електрикса", "Делфија", "Кромберга", "Шуберта" и многих других.

"Од почетка 2016. године до данас потписан је укупно 31 уговор о додели средстава подстицаја чиме је планирано отварање 20.566 нових радних места и реализација инвестиционих пројеката од 300 милиона евра", рекао је Кнежевић на конференцији "Ка бољој инвестиционој клими на Западном Балкану".

Посебно, каже, радује чињеница да те компаније запосле далеко више људи него што је уговорено, наводећи да 72 компаније које су већ испуниле своје уговорне обавезе данас запошљавају скоро 30.000 више радника него што је уговорено.

Министар је навео да мала и средња предузећа у Србији, захваљујући Влади Србије и ЕУ данас имају доступно више од 500 милиона евра повољних кредита кроз фондове ЕУ.

Додао је да се ти кредити дају под врло повољним условима, без хипотеке и да су у потпуности окренути домаћим привредницима.

Интерес Србије је да настави европски пут и одржи резултате тешких резова и спровођења мера консолидације, рекао је Кнежевић напомињући да промене полако почињу да се осећају а да је важно да Србија има јасно спољнополитичко опредљење уласка у ЕУ.

"Док Србија и преостале земље региона не уђу у ЕУ, подсећам на идеју председника Србије Александра Вучића о јединственом тржишту региона, које треба да доведе до већег привредног раста, извоза, инвестиција, смањења трошкова и стварања тржишта од 20 милиона људи", рекао је Кнежевић.

Такво тржиште, каже, може бити само једно од најважнијих на континенту, а притом може значајно да допринесе добросуседских односа земаља региона.

Истичући да је Србија данас и политички и економски стабилна земља и препозната као добар и поуздан партнер у ЕУ, Кнежевић је рекао да Србија две трећине својих производа извози у земље ЕУ, а око једну петину у регион.

Навео је и да мала и средња предузећа у Србији баш као и у земљама чланицама ЕУ представљају највећи део привреде и доприносе са 50 одсто у БДП-у, те им зато треба посветити највећу пажњу у проналаску решења за одрживу подршку, иновације и уклањање свих баријера у пословању.

Кнежевић је подсетио да је прошле године држава почела програм подршке малим и средњим предузећима, те да је то резултирало са 17.000 више привредних субјеката, 30.000 нових запослених и више од 70 одсто увећаног прихода у овом сектору.

Најавио је да ће држава продужити ту подршку на најмање још 10 година.

Говорећи о резултатима реформи, Кнежевић је навео да је повећан кредитни рејтинг Србије, да смо на Дуинг бизнис листи Светске банке у првих 10 земаља по брзини напретка, да је БДП за шест милијарди већи него 2009. године, да је преполовљена стопа незапослености из 2012. године и да данас износи свега 13 одсто, а циљ је да буде испод 10 одсто, што је и европски просек.

Навео је и да је повећана миниманлна цена рада и да ће се тако наставити, истичући да је сада, када Србија има стабилне финансије, најважније обезбедити одржив раст и запошљавање.

Говорећи о решавању негативног наслеђа претходних влада, Кнежевић је навео проблем јавних и државних предузећа, али и нагласио да ту има великог помака.

Од 526 предузећа са којима је започет процес приватизације, данас их има само 150 и свако предузеће послује по тржишним условима и сервисира своје обавезе, рекао је Кнежевић, истичући да јавна предузећа нису губиташи као што је то било 2014. године када су направила минус од 520 милиона евра, него данас бележе нето добит од 80 милиона динара.