Савет безбедности, расправа о Хашком трибуналу

Теодор Мерон је истакао да припреме за расправе по жалбама у та два предмета брзо напредују, саопштено је из Хага.

Мерон је нагласио да Механизам за међународне кривичне судове (Механизам или ММКС, бивши Хашки трибунал) "наставља да остварује одличан напредак у обављању свог правосудног рада и да, током времена, заиста бележи константан пораст правосудних активности".

Известио је да је Механизам током првих пет месеци 2017. године издао 146 одлука и налога. Навео је да је већи број одлука током извештајног периода издат у предмету Станишић и Симатовић – првом пуном суђењу које се води пред Механизмом – чији је почетак заказан за 13. јун.

Мерон је истакао да се значајан део правосудног рада Механизма односи на широк спектар питања која нису обухваћена главним предметима, и укључују наводе о непоштовању суда, захтеве за преиспитивање пресуда и захтеве за превремено пуштање на слободу.

"Судије Механизма такође редовно решавају по захтевима који долазе од националних правосудних система којима се траже измене заштитних мера и приступ поверљивим материјалима или информацијама", рекао је Мерон.

У вези са тим, Мерон је известио да се од 366 одлука и налога издатих од половине маја 2016. до половине маја ове године, њих 164 – или отприлике 45 одсто – односило на захтеве за измену заштитних мера и друге захтеве којима се тражи приступ поверљивим доказима или информацијама.

Навео је да се такви захтеви углавном додељују судијама појединцима који раде на даљину.

Мерон је подсетио да је правосудни поступак у предмету Нгирабатваре и даље у застоју због тога што турске власти још држе судију Акаја у притвору, упркос томе што су УН потврдиле дипломатски имунитет судије Акаја у октобру 2016.

Председник Механизма је нагласио да та ситуација угрожава интегритет модела рада судија на даљину како га је осмислио Савет безбедности и, на фундаменталнијем нивоу, поткопава принцип судијске независности.

Скрећући пажњу Савету безбедности Уједињених нација (СБУН) на то да Турска није поступила по налогу Механизма да обустави све правосудне поступке против судије Акаја и да га пусти на слободу, председник је позвао Савет "да предузме све потребне мере како би се обезбедило адекватно разрешење ове ситуације која је без преседана".

Мерон је обавестио СБУН да је Механизам недавно закључио измењени споразум о извршењу казни са Владом Бенина и напоменуо да су Механизам и Влада Сенегала у финалној фази примене одлуке Сенегала да прихвати осам затвореника у затворске ћелије у Сенегалу које су обновљене заједно с УН.

На крају обраћања, Мерон је позвао чланице СБУН да не дозволе да изазови у сфери међународних односа поткопају кључни напредак који су УН и СБУН остварили у јачању владавине права и обезбеђивању већег позивања на одговорност према међународном праву.

Ађијус се поново пожалио на Србију

Председник Хашког трибунала Кармел Ађијус поново се на седници у Њујорку пожалио Савету безбедности на Србију због неизручења троје радикала оптужених за непоштовање суда, иако су налози за њихово хапшење издати још пре три године.

Подсетио је да је и формално пријавио несарадњу Србије у писму Савету безбедности од 1. марта и позвао Савет да предузме одлучне кораке с тим у вези.

Представљајући извештај о раду Трибунала, Ађијус је рекао да очекује да ће тај суд испунити свој мандат у предвиђеном року за затварање 31. децембра 2017, као и да је остварио значајан напредак ка окончању последњег првостепеног и жалбеног поступка.

Поступци у првостепеном предмету против Ратка Младића и жалбеном предмету "Прлић и други" одвијају се предвиђеном динамиком, и очекује се да пресуде у оба ова случаја буду изречене у новембру, као што је и претходно било предвиђено, навео је Ађијус.

Председник Ађијус је известио чланице Савета безбедности и о изазову континуираног одласка запослених из Трибунала, што ће, како је навео, представљати пресудан ризик за способност Међународног суда да свој преостали рад заврши на време.

Додао је да би подстицаји да се задрже запослени Међународном суду омогућили да обезбеди да његов мандат буде окончан на оптималан начин и још једном поновио да је хитно потребна подршка Уједињених нација у том погледу.

Председник је такође похвалио све запослене и судије и захвалио им на изузетном раду и посвећености.

Ађијус је најавио да ће Трибунал организовати више скупова у вези са својим наслеђем и поводом свог затварања, како би остварио и другима омогућио да достигнућа и искуства тог међународног суда користе као основу за даљи рад.

Такође је поменуо текући пројекат оснивања информативних центара у региону бивше Југославије, у складу с мандатом који му је поверио Савет безбедности, с циљем да омогући приступ јавним списима Међународног суда и информације о његовом раду на локалном нивоу.

Брамерц: Регионална сарадња се креће у погрешном смеру

Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц оценио је на седници Савета безбедности УН да се регионална правосудна сарадња креће у погрешном смеру када је у питању процесуирање ратних злочина на националном нивоу на подручју бивше Југославије.

"Претходно сам извештавао да се регионална правосудна сарадња у питањима кривичног правосуђа на подручју бивше Југославије креће у погрешном смеру, а то је и данас случај", навео је Брамерц представљајући шестомесечни извештај о раду члановима Савета безбедности.

Брамерц је такође изразио забринутост Тужилаштва због наставка континуираног и широко распрострањеног порицања злочина и одбијања да се прихвате чињенице које су утврдили међународни кривични судови.

"Порука порицања и ревизионизма је јасна и гласна – 'признајемо своје жртве, али не и ваше. Ваши ратни злочинци су наши хероји'", пренео је тужилац и позвао СБ да на тај изазов хитно одговори.

"Када неодговорни званичници користе поделе, дискриминацију и мржњу да би обезбедили власт, сукоби и зверства могу попримити сопствену логику. То је био случај пре две деценије када су геноцид и етничко чишћење започети, а то важи и данас", нагласио је Брамерц.

Поводом затварања међународних судова, Брамерц је истакао да је сада више него икада раније важно да се одговори на тај изазов.

"Да би се обезбедила мирна будућност, мора постојати заједничко прихватање недавне прошлости", рекао је Брамерц.

И поред затварања судова, он сматра да ће се рад на остваривању правде за жртве ратних злочина почињених у бившој Југославији и Руанди ипак наставити.

Брамерц је такође рекао да се изрицање првостепене пресуде у предмету против Младића и у случају "Прлић" по жалби очекују до краја новембра ове године, док ће поновљено суђење Јовици Станишићу и Франку Симатовићу почети следеће седмице, 13. јуна.

Бацковић: Србија посвећена процесуирању ратних злочина

Србија је јасно и недвосмислено показала своју посвећеност борби против некажњивости најтежних злочина и сарадњи са Трибуналом у Хагу, рекао је помоћник министра правде Србије Чедомир Бацковић на седници Савета безбедности Уједињених нација у Њујорку.

Обраћајући се чланицама СБ поводом шестомесечних извештаја главног тужиоца Сержа Брамерца и председника Трибунала Теодора Мерона, Бацковић је истакао да је српско кривично законодавство у потпуности усклађено са међународним стандардима и омогућава сарадњу са Трибуналом без изузетка када су у питању дела која Савет безбедности препознаје у Статуту Трибунала као тешке међународне злочине.

"На основу тог законодавства, Србија је доказала своју посвећеност која се јасно осликава у броју и рангу оптужених који су предати Трибуналу", навео је Бацковић, осврћући се детаљно на домаће процесе и регионалну сарадњу, као и на критике главног тужиоца.

Чланицама СБ је рекао да Србија не би требало да буде негативно оцењена зато што поштује свој Устав, законе и судске одлуке, у складу са свим основним правним принципима, подсетивши на владавину права и поделу власти као кључне принципе модерних демократија.

Имајући то у виду, Бацковић је чланове СБ запитао да ли је Србија могла да спроведе избор тужиоца за ратне злочине или њених заменика без спроведене процедуре у складу законима и насупрот самосталности Јавног тужилаштва и слободи посланика у парламенту да гласају или не гласају за предложене кандидате.

"Да ли смо могли да изручимо троје радикала: Петра Јојић, Вјерицу Радету и Јова Остојића, насупрот одлукама суда које се базирају на закону Србије и Статуту Трибунала? Да ли смо могли да завршимо случај генерала Новака Ђукића игноришући процесна права окривљеног? Одговор је наравно – не", закључио је Бацковић.

Осврћући се на конкретне податке, Бацковић је Савету безбедности предочио да је Србија до сада Трибуналу у Хагу предала 45 оптужених од укупно 46 чије је изручење било захтевано, будући да је један оптужени извршио самоубиство пре предаје Трибуналу.

Од тог броја, како је подсетио, 14 оптужених је ухапшено на територији Републике Србије, четири оптужена су ухапшена у иностранству у оквиру сарадње националних служби безбедности и страних агенција, а 27 оптужених се добровољно предало.

"Ниједна друга држава није предала ни близу овог броја високо рангираних званичника као што је то учинила Србија и то је јасан доказ да је Србија посвећена процесуирању ратних злочина", рекао је Бацковић.

У прилог овоме, како је додао, Србија је омогућила Тужилаштву Трибунала слободан приступ важним доказима који се налазе у Србији као што су документи, архиве и сведоци.

Паралелно са доприносом раду Трибунала, Србија је показала недвосмислену опредељеност да се непрекидно бори против некажњивости међународних злочина кроз поступке пред домаћим судовима, рекао је помоћник министра.

Указао је да српске власти имају стратешки приступ процесуирању ратних злочина, који је видљив кроз обавезе које је Србија себи зацртала кроз Акциони план за поглавље 23 и Националну стратегију за Процесуирање ратних злочина, које је Влада усвојила 2016. године.

Према његовим речима, оба документа за окосницу имају идеју "нулта толеранције" према некажњивости, без обзира на етничку припадност, религију или ранг жртве или извршиоца.

"Оба документа су поздравили највиши српски званичници, што је потврђено у бројним јавним обраћањима. Ове чињенице стоје недвосмислено против тврдњи главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца", напоменуо је Бацковић.

Истакао је да се слобода говора налази високо на листи приоритета Србије, те да сваки грађанин има слободу да изрази своје мишљење без последица све док те изјаве не представљају кривично дело.

"У сваком случају, појединачне изјаве неких личности или организација цивилног друштва, не треба да се интерпретирају као званичан став државе. Посвећеност Србије не треба ценити ни по чему другом, осим према резултатима који су до сада постигнути у сарадњи са Трибуналом, процесуирањем ратних злочина пред домаћим судовима и регионалној сарадњи", навео је помоћник министра.

Напоменуо је да генерализације засноване на интерпретацијама, спекулацијама, претпоставкама и инсинуацијама, не могу допринети правој процени ситуације.

Бацковић је рекао да је Србија свесна да се процес избора тужиоца за ратне злочине пролонгирао и изазвао одлагања у примени Стратегије, напомињући да то не значи да није било никаквог напретка.

"Напротив, Србија активно ради на јачају капацитета Канцеларије Тужилаштва за ратне злочине. Поред недавног именовања тужиоца, у току је изборна процедура за још три заменика тужиоца, а нова тужилачка Стратегија ће бити завршена и усвојена у неколико наредних месеци", нагласио је Бацковић.

Такође, како је навео, мониторинг над суђења за ратне злочине ће поново почети у септембру заједно са специјалним тренинзима за судије, јавне тужиоце и полицијске службенике који су надлежни за истраживање и процесуирање ратних злочина.

Он је указао да је потврђено у току прошле и ове године 10 оптужница за ратне злочине против 21 лица, наводећи да је поред других активности, унапређен положај жртава и сведока у складу са међународним стандардима.

Бацковић је рекао да Србија разуме Брамерцову забринутост за помирење и сарадњу у региону, и тим поводом нагласио да регионална сарадња остаје приоритет за Србију.

"Наша посвећеност је видљива из статистичких података о регионалној сарадњи, али само квалитет и квантитет наших напора може да буде предмет оцене када говоримо о посвећености Србије региналној сарадњи", рекао је Бацковић истичући да је "за боље резултате у региону потребан и реципроцитет".

Према подацима Тужилаштва за ратне злочине из децембра 2016, које је представио помоћник министра, Србија је позитивно одговорила на 38 од 52 захтева за сарадњу Босне и Херцеговине (БИХ), девет је одбила, а пет је у раду.

Од 78 захтева из Хрватске, Србија је позитивно одворила на 50, 11 захтева је одбијено док је 17 у раду, додао је.

"Насупрот томе, на 10 од 22 српска захтева БиХ је одговорила позитивно, а резултати су још гори када је у питању Хрватска. Она је позитивно одговорила на 10 од 27 захтева Србије", рекао је Бацковић.

Поновио је да је посвећеност Србије сарадњи са Хашким трибиналом и ефикасним процесуирањем ратних злочина неоспорна, те да жели да верује да и остале државе у региону једнако желе да раде заједно на помирењу, сарадњи и стабилности у региону подржавајући истовремено Трибунал да испуни своју мисију.

"Такође се надамо да ће званичници Трибунала и Механизма за кривичне судове препознати напоре наше владе да промовише ове вредности", напоменуо је Бацковић.