Омеровић: Треба да учимо младе како да се злочини не понове

На конференцији Центра за регионализам посвећеној анализи спровођења билатералних споразума у области заштите националних мањина, Омеровић је рекао да, ако буде памети и истинске спремности за помирење, морају почети да се мењају односи и међу народима, посебно међу њиховим политичким лидерима.

"Никако да се на овим просторима суочимо са прошлошћу. Нико неће да спусти лопту. Изговарају се такве речи мржње да је просто невероватно како се нико не сети кроз какве смо ми то ратове пролазили у протеклим годинама", рекао је Омеровић.

Омеровић је навео да смо често говорили да су националне мањине мостови који нас спајају, али да смо данас сведоци да су они нажалост изгледа препрека и оруђе у рукама неодговорних људи, односно нека врста монете за поткусуривање.

"Последња два месеца сваки дан буквално неко из држава бивше Југославије говори језиком прошлости, подиже тензије, чак се у последње време звецка и оружјем. Постала је изгледа већ навика да се у данима обележавања неких догађаја из прошлости - Сребреница, 'Олуја', Јасеновац, долива уље на ватру. Тада дежурне патриоте обавезно користе прилику да покажу сву мржњу према другама", каже Омеровић.

Наводи и да су прекрајање историје, величање и рехабилилитација усташтва и четништва, подизање споменика осведоченим злочинцима постали наша свакодневница, те да се ових дана чак призивају и ратови, а са насловних страница неких новина могао би се стећи утисак да је мобилизација у пуном јеку.

"У државама бивше Југославије имамо развијене, чак и помогнуте од стране државних институција, десничарске и профашистичке организације и удружења које величају осведочене сараднике окупатора из Другог светског рата. Све што је усмерено против других је на цени, а сваки криминалац и злочинац који долази из сопственог народа је херој. Све што негира постојање других је изгледа званична политика", примећује Омеровић.

Чак је, каже, и временска прогноза различита, па се као много важније испоставља какво ће време бити у једној од држава бивше Југославије него у суседној општини у истој тој држави.

Како каже, 21 годину након завршетка рата на овим просторима народи тих држава се гледају и доживљавају као непријатељи.

"Рат, његови циљеви и последице, још увек свима служе као покривач када треба избећи одговоре о крађи, корупцији, очајној економској ситуацији, великом броју социјално угрожених и незапослених", каже Омеровић.

Ма колико се трудили у тим државама давањем назива школама, али и судским рехабилитацијама, величањем и подизањем споменика ратним злочинцима, нема више простора за ревизију и прекрајање онога што се дешавало на простору бивше Југославије, уверен је Омеровић.

Подсећа да су 1965/66 у Немачку, која је поражена у Другом светском рату, ишли људи из свих народа бивше Југославије да раде, а прошла је 21 година од завршетка Другог светског рата.

А код нас, каже, данас 2016. године, опет је 21 година од завршетка рата на просторима бивше Југославије и ништа се није променило.

"Никако да се дозовемо памети. Поново се преко свог народа у туђој земљи, а некада је то била заједничка земља свих нас, покушава играти на карту угрожености народа, представника националних мањина", закључио је Омеровић.