Дачић: Неопходно деловање целе међународне заједнице

"С обзиром да се приближава зима, несумњиво је да ћемо се суочити са ванредном ситуацијом у региону и хуманитарном кризом великих размера, ако сви релевантни актери на међународном, регионалном и локалном нивоу не пронађу боље координиран приступ и међусобно се не подрже на комплементаран и међусобно оснажујући начин," рекао је Дачић, преноси Танјуг.

Дачић је истакао да проблем избеглица није од јуче да су сви свесни да неће бити брзо решен.

"Због тога је неопходно одлучно и одговорно деловање целе међународне заједнице на утврђивању краткорочних, али и дугорочних решења како у погледу пружања хитне хуманитарне помоћи, тако и на сузбијању кључних узрока масовних миграција", рекао је Дачић на 66. заседању Извршног комитета УНХЦР-а у Женеви.

Према његовим речима, Србија се налази на једној од главних рута великог таласа миграната, а од почетка ове године до данас државну границу Србије прешло је преко 170.000 миграната, пет пута више у односу на 2014. годину.

Чињеница да је укупно поднето око 600 захтева за азил, говори да жељена дестинација избеглица и миграната није Србија, већ државе чланице Европске уније, додао је Дачић.

Он је навео да Влада Србије, у сарадњи са УНХЦР-ом, Црвеним крстом и невладиним организацима, чини све да мигрантима током боравка у Србији буде омогућен одговарајући прихват.

Препознајући потребу хитног и координисаног деловања, Влада Србије је 18. јуна ове године основала Радну групу за решавање проблема мешовитих миграционих токова, а почетком септембра усвојила План активности у случају повећаног прилива миграната и одлуку о отварању посебног наменског рачуна за прикупљање донација за мигранте.

"Оно што је једнако важно је да улажемо ванредне напоре на појачаној контроли границе, спречавању криминалних активности кријумчара и трговаца људима који експлоатишу несрећу ових угрожених људи", рекао је Дачић.

Србија сматра да решење комплексног изазова са којим се тренутно суочавамо не може бити у парцијалним и локалним корацима као што су затварање граница, блокирање теретног саобраћаја и подизање ограда, већ у сарадњи држава, јединственом одговору целе Европске уније и ангажману целокупне међународне заједнице, истакао је Дачић.

Србија, указао је, има велика и болна искуства са избеглицама и интерно расељеним лицима, а у земљи и данас борави 44.000 лица у статусу избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине, о којима се држава брине већ две деценије, као и преко 200.000 интерно расељених лица, која су била приморана да напусте Косово и Метохију после 1999. године.

Проблем дуготрајног расељења 

"Дубоко сам уверен да изналажење трајних решења за проблем дуготрајног расељења мора ићи паралелно са решавањем актуелне избегличке кризе. Верујем да је наш заједнички став да људи у дуготрајном расељењу не смеју бити заборављени", истакао је Дачић.

Он је подстио да Србија није прихватила препоруку УНХЦР-а из априла 2014. године о престанку статуса избеглица лицима избеглим из Хрватске у периоду од 1992. до 1995. године.

"Чињеница да се годину и по дана након објављивања препоруке, избеглице из Хрватске и даље суочавају са озбиљним препрекама у остваривању станарских права и пензија, по питању обнављања кућа, повраћаја пољопривредног земљишта, употребе писма, запошљавања у државним институцијама и слично говори у прилог нашем ставу", рекао је Дачић.

Додатно, како је истакао, забрињавају појачани инциденти, дискриминација и говор мржње према припадницима српске мањине у Хрватској, укључујући повратнике, што за логичну последицу има да се велика већина избеглица из Хрватске опредељује за локалну интеграцију у Србији, јер им повратак, као вид трајног решења, суштински и није на располагању.

"Очекујемо да други шестомесечни извештај УНХЦР-а који смо очекивали у мају ове године, објективно прикаже ситуацију на терену и да буде достављен свим државама чланицама Извршног комитета", истакао је Дачић.

Према његовим речима Србија придаје велики значај регионалном процесу за решавање проблема избеглица и пуној реализацији Регионалног стамбеног програма.

"Желео бих да подсетим да финансирање Регионалног стамбеног програма није у потпуности обезбеђено и да нам тек предстоји заједничко прикупљање недостајућих средстава", рекао је Дачић.

Очекујемо да у сарадњи са државама партнерима, као и УНХЦР-ом, ЕУ, ОЕБС-ом, Развојном банком Савета Европе, државама донаторима, учинимо ванредне напоре како би овај Програм био у пуној мери имплементиран, без постављања рокова које државе кориснице не могу испунити.

Препреке одрживом повратку на Косово

Шеф српске дипломатије је подстио и да се, након 16-годишњег присуства међународне заједнице на Косову и Метохији, у Покрајину, од преко 200.000 интерно расељених лица, вратило мање од пет одсто, од чега је тек половина остварила одржив повратак.

"Подсећам да је према резолуцији Савета безбедности 1244 стварање услова за сигуран и слободан повратак расељених један од главних задатака међународног присуства на КиМ", казао је Дачић.

Препреке одрживом повратку на КиМ су, између осталог, лоша безбедносна и економска ситуација, недостатак ефикасне заштите права, немогућност повратка имовине и коришћења уништене и узурпиране имовине, отежан приступ јавним службама, немогућност употребе матерњег језика и слично, навео је Дачић.

"Очекујем да заједничким напорима, у сарадњи са УНХЦР-ом и другим релевантним актерима, учинимо више на изналажењу правичних, трајних решења за ову популацију," закључио је Дачић.

Обраћајући се скупу у својству предеседавајућег ОЕБС-а, Дачић је истакао да на Југу Кавказа, ОЕБС, УНХЦР и ЕУ у оквиру друге ранде групе Женевским међународних разговора раде заједно на хуманитарним питањима, посебно оним која се односе на интерно расељена лица и избеглице.

Напомињући да су се величина, састав и правац токова миграција у, ка и у простору ОЕБС-а значајно еволуирали на непредвидљве начине од 1975. године, Дачић је истакао да је организација адекватно реаговала развојем својих механизама.

"Данас смо веома активни на кључним фронтовима као што су заштита жртава трговине људима укључујући дуж рута миграција, подршка капацитетима управљања границом држава, али и на плану стварања адекватних услова у домаћим друштвима", рекао је Дачић.