Вучић: Србија ће примити један број миграната

Вучић је, на Стратешком форуму на Бледу, на панелу "Нови глобални поредак: конфронтација или партнерство", критиковао спорост са којом се Европа суочила и реаговала на мигрантску кризу, те указао да се на такозвано свеобухватно решење чека већ шест месеци.

Приметио је да је тренутно само неколико земаља региона суочено са великим проблемом миграције, те да су то Грчка, Македонија и Србија, пренео је Танјуг.

"Суочени смо са зидовима. Истовремено, ми смо прва земља која региструје мигранте. Они не бивају регистровани у Грчкој, а ми смо успоставили прихватни центар у Прешеву и чинимо све да нахранимо избеглице, а успоставићемо и прихватни центар у Београду, који је на њиховом даљем путу", објаснио је Вучић.

Нагласио је да ми нисмо навикли да се жалимо као неке земље ЕУ суочене са тим проблемом.

"Иако Србија није чланица ЕУ, а стратешки јој је циљ чланство, спремни смо да преузмемо наш део одговорности. Србија није подигла зидове и бодљикаве жице. То би било лако за нас, а ви у ЕУ сте ћутали када се зид подизао", критиковао је Вучић.

Према његовим речима, потребно је да ЕУ усвоји свеобухватно решење, а Србија ће преузети свој део одговорности.

Вучић је истакао да верује да ће ЕУ усвојити свеобухватно решење, али је указао да се на то чека већ шест месеци.

Након што је чуо немачку канцеларку Ангелу Меркел и шефа аустријске дипломатије Себастијана Курца недавно у Бечу, он је, рекао је, уверен да ће ЕУ ускоро изаћи са тим решењем.

Вучић сматра да је Европи требало превише времена да реагује, подсећајући да је много дискутовано о разним кризама, као што су сиријска, украјинска и друге, а да ниједан проблем није решен.

"Ми смо за партнерство и потребно је више партнерства, а не мање", подвукао је српски премијер указујући да неки делују сувише егоистично. 

Србија није насилно деловала против избеглица 

Указао је да Србија, за разлику од суседа, није насилно деловала против избеглица.

Истовремено је подсетио да у Србији постоје "глупи људи" који су хтели да организују скупове против избеглица, али то полиција није дозволила.

"Веома је демократски да сачувате своју земљу од екстремиста, фашиста или којих год. Не желимо да такве људе видимо у демократским друштвима. Избеглице долазе на Балкан не да нас убију, окупирају или било шта друго, већ да би побегли од рата", указао је он правдајући одлуку о забрани демонстрација против избеглица у Србији.

"Морамо преузети одговорност у своје руке, а не да чинимо само оно што се грађанима свиђа. Ја ћу тако, свиђало се то неком или не, за два дана поново посетити избеглице у Србији, и за недељу дана поново", поручио је Вучић поводом одговорности лидера који су, као и он, изабрани да раде у корист земље.

За своје изјаве у вези са актуелном избегличком кризом премијер Вучић је у више наврата добио аплауз.

Вучић је изразио наду да ће ЕУ бити свесна да је боље да се суочи са конкретним питањима, а тако и изазовима на Западном Балкану.

Он је указао да су велики ратови почињали у региону Западног Балкана, а не у Украјини, која је у фокусу, а за чије решавање није оптимиста.

Вучић је указао да је Србија започела праве економске реформе које дају резултате, али да је проблем крхка регионална стабилност, "због чега много инвестирамо у помирење и поновно успостављање поверења у региону".

"Надам се да ћемо бити у стању да за пар година изградимо стабилна партнерства", нагласио је он.

Вучић је рекао да је, када је реч о младим генерацијама, песимистичан, јер су спремни да поново показују своје мишиће, јер се не сећају прошлог времена, Милошевића и ранијег доба, због чега су Београд и Тирана одлучиле да оснују канцеларију за младе.

Његова највећа брига је, како је истакао, Босна и Херцеговина.

"Све што се дешава у БиХ више ме брине него албанско-српски односи", нагласио је Вучић учествујући на панелу на којем су говорили председник Словеније Борут Пахор, председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић, премијер Луксембурга Гзавије Бетел, као и представник генералног секретара УН Кристијан Фрис Бах, генерални секретар ОЕБС-а Ламберто Занијер.

"Од ЕУ очекујемо дугорочну стратегију"

Након учешћа на форуму, Вучић је рекао да од ЕУ очекује дугорочну свеобухватну стратегију за суочавање са проблемом миграната.

Поручио је да ни вечерас није дошао да моли за било шта у име Србије, земље која је спремна да преузме своју дужност да се њени грађани понашају као људи према мигрантима.

"Нисам срећан због чињенице што су данас у Грчкој поново употребљени сузавац и шок бомбе, у Македонији је то било пре пар дана. У Србији то није био случај и верујем да се не ће догодити. За нас је важно да ЕУ направи стратегију, не само дневну тактику", поручио је Вучић.

Ми као земља која није чланица ЕУ, која тек отвара поглавља, како је нагласио, спремни смо да преузмемо део одговорности, али ЕУ мора рећи шта је стратешки циљ.

"Не могу сви да пуштају мигранте, а да Србија, иако смо у најбољем случају тек трећа или пета земља кроз коју они пролазе, буде прва која их региструје. Ми смо једини који их прегледмао, узимамо отиске", критиковао је Вучић.

Вучић је казао да не прихвата објашњења да неко не може то да учини због свог бирачког тела, истакавши да је добио највише негативних коментара после посете мигрантима у београдском парку, али да ће и даље посећивати избеглице.

Aлесандар Вучић завршио је једнодневни боравак на Бледу у Словенији радном вечером са председником Словеније Борутом Пахором. 

Церар: Потребна интензивнија сарадња свих 

Словеначки премијер Миро Церар поручио је отварајући Стратешки форум на Бледу да је за решавање регионалних и глобалних проблема, попут избегличке кризе, потребна интензивнија сарадња свих. 

"Више него икад пре неопходна су партнерства за проналажење компромиса и решења прихватљивих за све", рекао је Церар у уводном обраћању, пренео је Танјуг. 

Сви лидери би требало да преузму одговорност и пронађу решење за кључне проблеме са којима се суочавају Европа и свет, навео је он и додао да је избегличка криза "најнепосреднији проблем".

Истакавши да "тврђава Европа" није одрживо решење, он је предложио да се тој избегличкој кризи приступи на три начина, пренела је СТА.

Први приступ подразумева помагање онима који су заиста угрожени, тако што би се узели у обзир интеграциони капацитети дотичних земаља.

Друго подразумева заједничку акцију ради осигурања мира, стабилности и просперитета у земљама порекла и транзита, а треће уважавање чињенице да популација у Европи стари, навео је Церар.

"Људи треба да схвате да наш начин живота не може да се одржи ако не дамо шансу нашим млађим генерацијама као и људима из других региона у свету да дођу овамо да живе и раде", објаснио је он.

Партнерства су, како је навео, неопходна за решавање питања попут климатских промена и постизања нових трговинских споразума.

Потребна солидарност у ЕУ 

У ЕУ је потребна солидарност у соучавању са проблемом таласа миграната, који је један од највећих изазова са којим се суочава Унија, оцењено је данас на форуму.

Председник Словеније Борут Пахор рекао је да се залаже за политику јединства и да је била велика грешка што није усвојена квота за расподелу избеглица на све државе чланице.

"Одбацивање тог система је предлог да нема заједничке политике о питању изгелица у овом тренутку. Систем квота не би решио све проблеме, али сматрам да је он добар почетак. Делим мишљење да је неопходан стратешки приступ", објаснио је он.

Уводничар панела, на којем је учествовао и српски премијер Александар Вучић, председник Савета ЕУ Доналд Туск рекао је да је неопходно наћи решење које би било негде између мађарског зида и немоћи, на пример у италијанским и грчким лукама.

Европа је, према његовим речима, и даље најбоље место за живот, а мигранти ризикују живот да нађу боље место, и у томе су изабрали Европу.

Поручио је да се Европа мора бранити и од спољних и унутрашњих претњи, а да се проблеми са којима се суочава континент може решити само јединственим приступом.

Премијер Луксембурга Гзавије Бетел рекао је да је указао да тренутно постоје две врсте миграната, избеглице и економски имигранти, додајући да је немогуће да долазе избеглице из неких земаља које су кандидати да постану чланице ЕУ.

С тим у вези је нагласио да је битно да ЕУ усвоји заједничку листу безбедних трећих држава.

Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић указала је да њена земља и Словенија још нису погођене притиском избеглица којем су изложене друге државе региона, али да размишљају о стратегији.

Она је рекла да Хрватска нема намеру да подиже зидове, али да мора да се припрема за могућ талас миграната.

Генерални секретар ОЕБС Ламберто Занијер оценио је да треба прићи узроцима проблема, и да међународна заједница има снаге, али да мора своје инструменте да прилагоди.

Представник генералног секретара УН Кристијан Фрис Бах оценио је да смо тренутно суочени са више криза, од оружаних сукоба до климатских промена.

"Можемо бити прва генерација која ће покренути борбу против сиромаштва, и последња која може нешто учинити против климатских промена", поручио је он.

Градоначелник Бледа Јанез Фајфар казао је да су градови у региону суочени са проблемом избеглица, уз празне касе.