Механизми за замрзавање имовине терористима

Посланици ће о законском предлогу дебатовати на другој седници пролећног заседања, која је заказана за среду, 18. марта.

Директор Управе за спречавање прања новца Министарства финансија Милован Миловановић рекао је на седници тог скупштинског тела да се предложеним законом успостављају законски механизми за замрзавање имовине лицима која се нађу на листама терориста и њихових финансијера и помагача.

Прецизирао је да је циљ предложеног закона усаглашавање домаћег правног оквира за резолуцијама Савета Европе, које државе чланице обавезују да успоставе те законске механизме.

"Тај процес је почео пре 10 година, јако каснимо у овом послу. Комитет СБ УН против тероризма сваке године ажурира листу и постоје тачно одређена правна и физичка лица. Ако се нађу у одређеној држави држава чланица је дужна да замрзне њихова средства", рекао је Миловановић.

Додао је да једна од резолуција омогућава државама чланицама да само одређена лица стављају на листу и да им замрзне имовину.

Пошто је посланик ДС-а и председник Одбора за европске интеграције Александар Сенић упитао зашто се приликом одређивања тих лица прилажу само подаци који указују на оправданост уверења да су у питању терористи, а не и докази за то, Миловановић је рекао да се тиме одваја тај поступак, који је управни, раздваја од кривичног.

"Термин докази је избачен да се не би мешало са другим поступцима, пре свега са кривичним поступком. У питању су подаци од обавештајних служби и на основу таквих података се овакве одлуке морају доносити", објаснио је Миловановић.

Предложеним законом је, поред осталог, предвиђено да Влада решењем утврђује листу означених лица на основу листе Уједињених нација и других међународних организација у којима је Србија члан, затим на предлог надлежних државних органа, а на основу оправданог уверења да је лице терориста, да финансира тероризам и да је укључено у активности терористичке групе или вршење терористичког акта, као и образложења захтева друге државе.

Акт којим се утврђује листа означених лица објављује се у Службеном гласнику, а Влада је дужна да најмање једном годишње размотри оправданост стављања на листу означених.

Основни циљ предложеног закона, како пише у његовом образложењу, јесте унапређење борбе против тероризма.

Пише и да ће његова примена изазвати трошкове грађанима и привреди, у смислу могућег губљења зараде и то у случају да правно или физичко лице утврди да има послове или друге сличне односе са означеним лицем и након тога обустави сваку активност.