Европа до и од Батроваца

Хрватска ће за два и по месеца постати члан Европске Уније, па се намеће питање шта Србија добија, а шта губи уласком те земље у европску породицу.

Универзитетски професор из Загреба Жарко Пуховски уверен је да ће се теже прелазити граница.

"Мислим да ће бити мање Срба у Хрватској, Хрватској ће мање штетити због туризма, а Србији много више због економије и окренутости према Западу", каже Пуховски.

Према његовим речима, Србија мора да схвати да се до ЕУ иде кроз Хрватску, као што је Хрватска морала да схвати да се до Уније иде кроз Словенију.

Веће напетости између Србије и Хрватске очекује и Никола Јовановић, уредник научног часописа "Изазови европских интеграција".

"Уколико у Хрватској чланство у Унији буде схваћено као прилика за коначни бег с Балкана, степен напетости зависиће и од даље политике проширења и способности Србије да се прилагоди новим околностима и могућности да и они евроравнодушни, који чине највећи проценат становништва, артикулишу свој став и идеје у медијима и политичким форумима", сматра Јовановић.

Ту је и проблем решавања отворених питања две земље - границе, расподеле имовине, несталих.Чини се да ће на страни Загреба бити цела Унија.

Јован Теокаревић са београдског Факултета политичких наука истиче да Србији неће бити лако јер Хрватска, као што каже њен председник, од мале земље постаје мала сила.

"У највећем броју случајева имаће начелну подршку 27 земаља чланица. Али то није све. Постоје разне врсте коалиција и подела у ЕУ. Од Србије би требало очекивати паметну политику која, уз чување националних интереса, не треба да квари односе ни са једном земљом Уније, посебно не са Хрватском", додаје Теокаревић.

У економском смислу, Србију очекују и погодности и ограничења. Планиран је суфицит у робној размени са потписницима ЦЕФТА споразума, јер уласком у Унију Хрватска губи бесцаринске погодности унутар ЦЕФТЕ. Међутим, почиње и битка за тржиште Босне и Херцеговине.

Директор Бироа за регионалну сарадњу ПКС Миливоје Милетић оцењује да ће БиХ и Србија постаће лидери у региону по обиму размене, али ће се променити структура размене у самом региону. "БиХ је најзначајнији партнер и Хрватске и Србије", истиче Милетић.

Свако из својих разлога, очекује ревизију Прелазног трговинског споразума- Хрватска због извоза цигарета, БиХ због увоза неких кључних производа из Хрватске, а Србија због извоза шећера у Хрватску.

Уласком Хрватске у Унију очекује се уклањање административних баријера које у тој земљи имају српске инвестиције, као и да поједини хрватски произвођачи праве пословне аранжмане или, чак, пренесу производњу у Србију, како би и даље користили погодности ЦЕФТА споразума.