Младалачка летаргија

Младима у Србији политика, углавном, није интересантна. За културне манифестације, кажу, немају довољно новца, спорт им одузима превише времена, а за путовања није тренутак.

Поједини млади сматрају да сада не постоји ниједна идеја која је интересантна младима. Једни сматрају да сваког спајају различите ствари, други да би заједничко могло да им буде нешто што из области културе, филмова, музике или образовања.

Неки сматрају да су млађе генерације све више везане за интернет. Општа је оцена да се променило време и да је младе сада много лакше окупити на друштвеним мрежама него око неког културног догађаја или политичке идеје.

Владимир Тодорић из Центра за нову политику каже да је добро да више нема разлога, као деведесетих година, да млади иду на антиратне протесте или протесте против изборних крађа или да се окупљају у отпор.

"Добро је да немамо такву врсту младалачке политичке свести, али мислим да би било уљуљкивање кад бисмо рекли да је то сад једна перфектна ситуација", наводи Тодорић.

Свако брине личну, углавном егзистенцијалну, бригу и, поред тих економских проблема, тешко је размишљати о другим садржајима.

Психолог Зоран Павловић објашњава да младима данас, не само у Србији, недостаје мотивација и правична селекција у друштву.

"Чини ми се да би младе могао да окупи, да их привуче политици или подстакне њихов активизам било ко ко би решио проблеме који, пре свега, муче младе. Незапосленост, низак животни стандард – то су ствари које млади истичу као главне животне проблеме", сматра Зоран Павловић са Филозофског факултета у Београду.

Занимљиво је и да су на свом овогодишњем окупљању добитници Нобелове награде за мир упозорили да су сиромаштво и необразованост велики изазови данашњице и да би у њихово решавање светски лидери требало да укључе и младе.