Читај ми!

Аутономни аутомобили: Ко је крив ако роботакси направи несрећу и хоће ли AI заменити возаче?

Подкаст „Аналогија“: Роботаксији већ превозе путнике у САД и Кини, а Европа и даље оклева. Где је Србија у тој причи, да ли ће наша деца уопште полагати возачки испит и шта чека таксисте и професионалне возаче? О томе у подкасту „Аналогија“ говори доцент Саобраћајног факултета др Емир Смаиловић.

Да ли бисте сели у аутомобил који нема возача?

Не сутра. Не за десет година. Данас.

То више није питање научне фантастике. У појединим америчким и кинеским градовима роботаксији већ превозе путнике без човека за воланом. Док једни тврде да је то будућност саобраћаја, други се питају да ли смо спремни да свој живот препустимо алгоритму.

У новој епизоди подкаста „Аналогија“, доцент Саобраћајног факултета др Емир Смаиловић објашњава шта аутономна возила већ данас могу, где су њихове границе и зашто највећи проблем није технологија, већ човек.

„Аутономна возила праве мање грешака од просечног возача, али не могу да гарантују да ће успешно одговорити у сто одсто саобраћајних ситуација“, каже Смаиловић.

Америка већ вози, Европа oклева

Док у Лос Анђелесу многи путници већ више верују роботаксију него класичном таксисти, Европа је далеко опрезнија.

Разлог није недостатак технологије.

„Технички гледано, произвођачи сматрају да аутономна возила данас могу да одговоре на 99 одсто саобраћајних ситуација. Проблем није технологија, већ регулатива, поверење и одговорност.“

Управо зато Европа дозвољава само ограничена тестирања, док су Сједињене Америчке Државе и Кина већ отишле корак даље.

Ко је крив ако роботакси прође кроз црвено?

Једно од најважнијих питања у разговору није било техничко.

Било је правно и морално.

Када човек направи грешку, зна се ко одговара. Али шта ако грешку направи вештачка интелигенција?

Произвођач? Програмер? Компанија која је направила мапе? Или власник возила?

„То је једна од највећих препрека развоју аутономних возила у Европи. Код нас мора да постоји одговорност. Неко мора бити крив ако је неком нанета штета,“ каже Смаиловић.

У Америци су тај проблем решили другачије.

Штета се, у појединим случајевима, надокнађује без класичног утврђивања кривице, кроз посебне фондове које финансирају произвођачи и осигуравајуће компаније.

За европски правни систем то је и даље тешко прихватљиво.

Највећа дилема: ко ће алгоритму рећи кога да спасе?

Можда најузбудљивији део разговора односи се на етичко питање које већ годинама дели стручњаке.

Шта ако је судар неизбежан?

Да ли ће аутомобил бити програмиран да спасе путнике који су у њему? Или ће изабрати решење које ће направити најмању укупну штету?

„Класичан возач реагује рефлексно. Алгоритам не реагује рефлексно, већ онако како је програмиран. Управо ту настаје највећа етичка дилема“, објашњава Смаиловић.

Током разговора поставило се и питање које нема лак одговор.

Да ли бисте купили аутомобил који је програмиран да, уколико мора да бира, спасе пешака, а не вас?

Ни Смаиловић није желео да одговори директно на то питање:

„То је питање на које тренутно нема одговор ни већина европских друштава.“

Да ли ће нестати таксисти и професионални возачи?

Аутономна возила неће преко ноћи заменити људе. Ипак, нека занимања ће променити много брже него што мислимо.

Према Смаиловићу, први би могли да буду замењени возачи на једноставним, унапред познатим рутама. То су пре свега достављачи и сви облици транспорта који се понављају из дана у дан.

„У наредних десетак година можемо очекивати роботаксије на једноставним, стандардним рутама. Потпуно аутономни такси у центру Београда ипак није тако близу,“ верује Смаиловић.

Да ли ће наша деца уопште полагати возачки испит?

Већ данас аутомобили сами коче, држе траку, препознају пешаке, упозоравају на мртви угао и прилагођавају брзину возилу испред.

Зато је питање које данас делује необично можда већ сутра сасвим логично.

Хоће ли будуће генерације уопште учити да возе?

„Да ли ће то бити за двадесет или тридесет година, не знам. Али да ће доћи тај тренутак“, сигуран је Смаиловић.

Будућност је већ стигла

Аутономни аутомобили нису више технолошки експеримент.

Они већ превозе путнике, избегавају сударе, доносе одлуке брже од човека и истовремено отварају питања на која друштво још нема одговор.

Да ли смо спремни да препустимо волан алгоритму?

И, можда још важније, да ли смо спремни да му препустимо одлуке које смо до сада доносили сами?

Када ће први роботакси стићи у Београд? Да ли ће наша деца уопште полагати возачки испит? Ко ће бити одговоран када алгоритам погреши? Одговоре на ова питања, али и разговор о будућности саобраћаја која је већ почела, погледајте у новој епизоди подкаста „Аналогија“.

уторак, 04. август 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом