Сећања на "Олују" - како су изгледали дани док тражите породицу у колони

Србија и Република Српска данас обележавају Дан сећања на све страдале и прогнане у оружаној акцији "Олуја“, а централна државна церемонија одржава се у Мркоњић Граду.

Хрватска војно-полицијска акција "Олуја", изведена почетком августа 1995. године, довела је до егзодуса више од 220.000 Срба из Хрватске. Током и после ове операције убијено је или се и даље води као нестало 1.909 особа, од чега 1.250 цивила, а три четвртине жртава било је старије од шездесет година.

Више од три деценије касније, сећање на жртве и прогнане остаје једно од најосетљивијих питања у односима Србије и Хрватске, уз различита тумачења карактера, последица и наслеђа ове војне операције.

Председник Савеза српских удружења Хрватске Драган Црногорац је описао како су изгледали први дани августа, пре 31 годину када је почела акција "Олуја".

"Тешко. Јако тешко. Сваке године све теже и теже. Успомена на најгоре дане погрома Срба у Хрватској, војних акција 'Бљесак' и 'Олуја', и сваке године у те дане ми опет проживљавамо оно што се дешавало тих година, односно те 1995. године, иако је егзодус Срба у Хрватској кренуо већ од 1991. године", истакао је Црногорац.

Додао је да се најгори део десио почетком августа 1995. године, у највећем погрому Срба после Другог светског рата.

Црногорац, који је из Вуковара, града који није директно био захваћен акцијом "Олуја", али у који су пристизале избегличке колоне, пренео је какве су слике остале урезане из тих дана.

"У тим данима, општа неверица, да не можете да верујете шта се у ствари дешава, да тај највећи део Републике Српске Крајине, Банија, Кордун, Лика и Далмација, људи беже, прогањају их, колоне пристижу према нама. Ми смо у овом источном делу, источне Славоније, Барање и западног Срема. Доста конфузно. Не знате где су вам најближи. Не знате шта се дешава. Не знате да ли су живи, да ли нису живи, да ли су се извукли", описао је Црногорац, наводећи да су телефонске везе биле прекинуте, па се за најближе трагало по избегличким колонама.

Његова породица потиче из Далмације, отац из Книна, а мајка из околине Бенковца.

"Ми смо гледали пре свега оне које знамо, али пре свега наше најближе, баку, деду, тетке, ујаке, стричеве, децу. Гледате да дођу код вас, да се збрину, у тим неким првим тренуцима. Многи су од њих отишли у Србију. Многи од њих су пешке дошли после 15 дана", рекао је Црногорац.

Наводи да су прогнани само зато што су Срби који су живели на том терену, те да је страдало и много цивила.

Потрага за несталима и три деценије касније

За неким од несталих се и даље трага, три деценије касније.

Стручна сарадница у Музеју жртава геноцида која припрема докторски рад управо на тему "Олује" Рената Марунић објаснила је зашто се определила за ову тему, иако у време самог догађаја није ни била рођена.

"Пре свега, могу слободно да кажем да је мене та тема пронашла много пре него што сам уопште помислила да упишем докторске студије. Пре свега сам се одлучила за ту тему из разлога што је од изузетног националног значаја. То је један од најтежих и најболнијих тренутака наше новије историје, о коме ја лично мислим да се не говори довољно још увек", казала је Марунић.

Истакла је да за докторат о овој теми постоји и дубљи лични разлог — прича њене породице.

"Тог 4. августа је моја породица прогнана из Далмације. Моја прабаба, стричеви, дека. Они су просто морали да преко ноћи напусте живот који су до тада познавали. И иако сам ја рођена 2001. године у Београду, доста касније, некако сам одрасла уз ту причу. Та прича је одувек била део мене", истакла је Марунић.

На питање како та прича изгледа из породичног угла, одговорила је да су такве исповести "генерално увек јако тешке, поготово када је реч о вашим најближима".

"Никада то код нас није била никаква тајна, није се ћутало о томе. И ето, срећом, моја породица целокупна је преживела 'Олују', али нажалост, многи други нису и та свест је некако одувек постојала", навела је Марунић, додајући да се, по њеном мишљењу, најтеже с тим и данас носи њен деда који "никада није желео, никада није планирао да напусти кућу и село".

Различити поглед на "Олују"

Осврћући се на истраженост "Олује", Црногорац је указао на разлику између хрватске и српске стране.

"Хрватска страна се тим давних дана позабавили. Оформили су своје истраживачке центре, опскрбили су их са свим што је било потребно да би се могли с тим професионално бавити. Верујте ми да они имају документе који су, ја бих рекао, осетљиви за хрватску страну, а они то једноставно не желе да дају", истакао је Црногорац.

Додао је да постоји сазнање да Хрватска поседује документа која показују да је планирано исељавање Срба.

Са српске стране, сматра Црногорац, тема није довољно истражена.

"Мислим да је требало давно тиме да се бавимо. Више је то било на неком индивидуалном, личном нивоу. Добра ствар је што је држава покренула ову централну манифестацију обележавања погрома Срба, јер ми до 2012. године то нисмо имали", рекао је Црногорац.

Апеловао је да сви Срби почну да учествују на централном обележавању.

"Да се сетимо свих наших, да се сетимо тих најтежих времена и да се сетимо оних људи којих још нема, који су изгубили животе. И нормално да све то, под окриљем државе, да ли ће то бити у оквиру музеја или неке друге институције, да држава учини доступним, и да напокон почнемо да то све скупљамо, да сортирамо, да стављамо тамо где треба да се стави и да долазимо до тих докумената који су кључни", навео је Црногорац.

Подсетио је и да су крајеви настањени Србима — Банија, Кордун, Лика и Далмација — били заштићене зоне Уједињених нација, у којима напади нису били дозвољени.

Обележавање у Мркоњић Граду

Централна манифестација обележавања одржава се данас у Мркоњић Граду, док се у Хрватској, у Книну, обележавање традиционално одржава 5. августа. Ове године је најављено учешће представника Црне Горе у Книну, док ће, према најавама, политичке представнике у Мркоњић Граду предводити Милан Кнежевић.

Црногорац је описао како Срби у Хрватској доживљавају 5. август.

"Србима из Хрватске је драго да пре свега наша матична држава води рачуна о нама. Дешавања су таква да 5. август у Книну, односно у Хрватској, Срби проводе на такав начин да уопште не долазе у Книн и у нека већа места. Повлаче се негде у нека друга сеоска места да прође та прослава коју они, из године у годину, праве и прослављају на свој својствен начин", рекао је Црногорац.

Указао је и на проблем недостатка контакта између политичких представника Срба у Хрватској и власти у Србији.

"Ја апелујем, као што сам и рекао, да сви Срби треба да на те дане будемо заједно, да будемо сложни и да покажемо јединство, да покажемо пијетет према нашим жртвама, погинулима и оним људима који су прогнани од деведесетих година, јер пре рата у Хрватској је живело више од 600.000 људи", навео је Црногорац, додајући да је током саме "Олује" прогнано преко 220.000 Срба, а да је укупан број прогнаних, рачунајући и период пре и после ове акције, знатно већи.

Свест о "Олуји" и млађе генерације

На питање колико је важно да млађе генерације, које нису биле рођене у време "Олује", имају свест и знање о ономе што се догађало, Марунић је одговорила да је то "генерално важно питање".

"Прво, важно је познавати сопствену историју, а поготово теме које су овако болне, од пресудног значаја. То је просто идентитет сваког народа и мислим да је јако важно за генерације попут моје, које су доста касније рођене, да знају шта се десило, шта се десило њиховим породицама, народу, људима који су преко ноћи изгубили све", истакла је Марунић, наглашавајући да то знање мора бити засновано на чињеницама.

Говорећи о кључним тачкама спорења између наратива Србије и Хрватске, Марунић је истакла да је централна тачка "упорно негирање хрватских историчара, ширег друштва, поготово политичких кругова, да је уствари уопште дошло до етничког чишћења српског народа".

Указала је и да је политичка пропаганда из деведесетих "и даље присутна у њиховој историографији".

"Може се видети да када се тако приступа некритички и када се не преиспитује, као што се преиспитује свака друга грађа из тог периода, резултат тога буде историографија која много више одговара меморијалној политици него што одговара заправо чињеницама", закључила је Марунић.

На крају разговора, Црногорац је искористио прилику да се осврне и на положај Срба који су остали у Хрватској, наводећи да повратак прогнаних "никада није био искрен са хрватске стране".

Осврнуо се и на основне услове живота Срба који су остали у тим крајевима, наводећи да у многим местима још увек нема ни струје, ни воде, ни других "елементарних ствари", те да се то стање годинама није променило, упркос ранијим апелима из Београда упућеним Бриселу.

Као илустрацију, поменуо је наслов из хрватских дневних новина из 2000. године, који је најављивао придруживање Хрватске Европској унији тек након повратка избеглица.