Пораз система: Како је могуће да Дарко Лазић и даље управља возилом?

По ко зна који пут о певачу Дарку Лазићу се ових дана далеко чује, и поново не због његовог гласа, него због бахате вожње. Још једном је изазвао саобраћајну несрећу. Овог пута је изгубио контролу над возилом и закуцао се у аутобус градског превоза. Њега и жену су извлачили ватрогасци из прескупог мерцедеса.

Медији нас ових дана подсећају на низ саобраћајних несрећа у којима је учествовао, а то је повод да преиспитамо законске могућности да се ова „темпирана бомба“ склони са улица Београда, Србије, Европе, планете Земље...

Законски оквир омогућава строге мере, али проблем је што се оне ретко примењују, каже Дамир Окановић, правник из Комитета за безбедност саобраћаја: „Не само прекршајни суд, већ цео репресивни систем – полиција, тужилаштво и судови – требало би да функционишу ефикасно. Бојим се да је то у пракси често другачије.“

Он објашњава да један функционалан систем безбедности мора имати делотворне механизме за елиминисање опасних возача. Главни проблем лежи у низу системских пропуста, почев од начина изрицања мера забране управљања возилом, преко њиховог уписа у регистар, па све до спроведбе. Чињеница је и да се према важећим законима, возачка дозвола никоме не може одузети заувек.

„Код Лазића је очигледан проблем зависности и ту би требало примењивати изрицање обавезног лечења од зависности. Нажалост, у 20 година нисам чуо да је суд то икада икome изрекао“, додаје Окановић.

Окановић је говорио и о нивоу алкохола у крви и вожњи: „Неко ће од једне чашице имати 0,2, неко 0,8. Правила нема. Али нико са 1,9 промила не може да вози исто као са 0,0. Људи који често пију мисле да могу, али управо су таквих пуна гробља и затвори.“

Окановић подсећа и да: „Ако изазовете незгоду са 0,0 – штету плаћа осигурање. Али ако имате 0,21 промила – ви плаћате све. Кад се додају повреде и смртне последице, то значи 100, 200, 300 хиљада евра. Завршена каријера и живот упропашћен.“

Он наводи и један парадокс правног система у Србији: „Можете у саобраћају некога да убијете са 2,5 промила алкохола, а да вам нико не дира аутомобил. Са друге стране, за нелегално таксирање вам се ауто трајно одузима.“

На потезу је Треће јавно тужилаштво

На жалост, појединци као што је дотични певач, често су узори младима, што додатно повећава одговорност система да реагује. „Јавна личност која пре свега има морал и која има одређену интелектуалну способност, схвата да као јавна личност има већи степен одговорности од осталих, зато што је некоме узор“, каже Окановић. Али ако она то не схвата постоје институције које би морале да реагују. Окановић каже да ће Треће основно јавно тужилаштво, које води овај случај, бити показатељ снаге или коначног пораза система.

Иако проблем делује огромно, Окановић каже да постоје три потеза која би могла брзо да донесу резултате:

• доследна примена постојећих казни,

• обавезно лечење зависника,

• улагање у саобраћајно образовање деце и младих.

„Није ствар у новом закону, већ у примени онога што већ имамо. Ако не покажемо да систем има зубе, све кампање и апели су само празне речи.“

Медији преносе да је против Лазића вођено чак 15 прекршајних поступака из Закона о безбедности саобраћаја на путевима. У девет предмета донето је решење о обустави услед застарелости, док је у четири случаја платио своје казне. У августу 2023, пред Прекршајним судом у Београду осуђен је на новчану казну од 190.000 динара и 10 месеци забране управљања возилом, преносе медији, а после једног удеса који је изазвао био је више од месец дана у болници и извађена му је слезина. Након недавног удеса је изјавио да ће наставити да вози и да неће унајмити возача.

Пешаци на удару

Чини ли се и вама да су пешаци у Србији најугроженији на пешачким прелазима? Окановић се тим слаже и криви возаче и њихове ставове и навике. „Ми просто немамо ту културу пропуштања пешака. Сматрамо да је лакше пешаку да стане него нама да укочимо аутомобил,“ каже он.

Окановић објашњава да возач има апсолутну обавезу да прилагоди брзину при приближавању пешачком прелазу, нарочито када је прегледност отежана, и да се не може позвати на изненађење: „Немате право да кажете да вас је пешак изненадио на пешачком прелазу. Ако прегледност није довољна, ви имате обавезу да претпоставите да ће на пешачком прелазу да се појави пешак.“

Деца без појаса

Ипак, најчешће жртве саобраћајних несрећа у Србији су деца која нису везана. И то је један од најшокантнијих података које је Окановић поделио са гледаоцима Аналогије, а који се тиче безбедности деце у возилима. Наиме, деца данас најчешће страдају као путници, а не као пешаци. „Најугроженији су у аутомобилима својих родитеља, када нису у безбедном седишту, односно када нису везана. Има их и у Београду, има их и у целој Србији, нажалост,“ каже Окановић.

Још више забрињава то што, како је рекао, чак и полицајци често не поштују ове основне принципе безбедности: „Саобраћајни полицајци не верују да је појас важан и да је везивање деце важно. Многи саобраћајци приватно не везују појас. Показу значку и возе невезани. Ако полицајци не верују у важност појаса – како да то верују грађани“, пита се Окановић.

Окановић мисли да је једно од решења увођење предмета „Основи безбедносне културе“ у школе, како би се ове вештине училе од најранијег узраста и обука саобраћајаца о томе зашто је важно везивање појаса.

Умете ли да пружите прву помоћ

У подкасту Аналогија било је речи и о познавању пружања прве помоћи у Србији: Окановић је изјавио и да многи лекари не умеју да је пруже: „Можда звучи шокантно, али многи лекари не знају да пруже прву помоћ. То се на медицинском факултету не учи озбиљно, јер се сматрало да је то ‘лаичка дисциплина’. А управо та знања могу некоме спасити живот.“

У Аналогији је било речи и о најновијим кружним токовима у Београду, будућности електричних возила и о миту да су жене лошији возачи од мушкараца. Цео разговор послушајте на Јутјуб каналу Аналогија подкаст. И, наравно, запратите га, ако већ нисте.