Заробљени у шатору на -40: Како је Игор Милошев преживео највиши врх Аљаске, Денали

„Седам дана смо лежали у шатору, док је напољу беснела мећава. Нема изласка, нема кретања, нема сигнала. Вани је -40 степени Целзијусових. Унутра тек мало топлије. Све што не желимо да се заледи, стављамо у врећу за спавање са собом. Воду, батерије...”

Гост нове епизоде подкаста Аналогија Игор Милошев, алпиниста и члан Алпинистичког тима Србије, недавно се вратио са Деналија, највишег врха Северне Америке (6190 м).

Експедицију је извео без помоћи водича или носача, заједно са другаром Марком Николићем – и прошао кроз све што та планина уме да пружи: лавине, ледене пукотине, олује, тишину и белину која како каже изгледа нестварно.

„Тамо где смо ми били, нема биљака, нема животиња. Само бескрајно пространство снега. Кад пада снег, све изгледа као бајка. Али чим се поквари време – настаје хаос,” препричава Игор.

Као најопасније, Игор издваја глечерске пукотине, невидљиве испод слојева снега, које се често прелазе само захваљујући скијама и веровању да се испод тебе неће земља отворити.

„Касније, кад размислим, сигурно смо више пута прешли, а да нисмо ни знали, преко мостова од снега танких можда пола метра, а испод нас је била ко зна колико дубока провалија.”

Осим физичке издржљивости, Денали тражи менталну стабилност. Експедиција траје више од 20 дана, а због временских услова свака етапа се планира у току.

„Сваки дан је шаховска партија. Да ли да кренемо или да останемо? Ако погрешиш, можеш да останеш без опреме, без могућности повратка”, каже Игор.

Игор и Марко данима нису видели никог другог, осим повремено тимова који иду у супротном правцу. „Један дан смо срели девојку без скија и упозорили је на пукотину. Пар минута касније упала је – срећом била је везана за партнера па су је извукли”, препричава Игор један од најтрауматичнијих догађаја на Аљасци.

Ова епизода подкаста Аналогија доноси искрену и занимљиву причу о планини, издржљивости људског тела и пријатељству. О поверењу које је дословно ствар живота и смрти: „На планини сте једно. Ако он падне, ти га држиш. Ако ти паднеш – верујеш да ће те он зауставити.”

На крају, кад дођу до врха, осећај је, каже Игор, чудан:

„Сви мисле да је то кулминација, али заправо то је тек пола пута. Право питање је: имаш ли снаге да се вратиш? И да ли ће ти планина то дозволити?”

Епизоду Аналогија са Игором Милошевим можете слушати на свим аудио платформама и на YouTube-у.