Шта је вратило наду једној Нишлијки у најтежем периоду

Виолета чека друго тестирање у кући пријатељице коју је упознала у привременој болници и која јој је понудила смештај. Заједно су биле када су јој деца остала сама и када су Виолети јавили да јој је мајка преминула.

"Само је дошла, загрлила ме и рекла – не брини, нешто ћемо да решимо, ја имам кућу, где будем била ја, ићи ћеш и ти са мном", каже Виолета.

"Мени је лакша изолација кад сам у друштву, самоћа убија, захвална сам што сам је упознала обогатила ми је живот", каже Милена Савић из Ниша. 

Без сталног запослења, Виолета по повратку из изолације остаје и без стана. Зато су њени пријатељи почели да сређују кућу у којој је некада живела њена мајка.

"Прича је кренула првенствено од нас јер смо схватили да у ствари она нема више где да живи и да је најбоље да се кућа колико-толико реновира и да кренемо једноставно у неку причу бољег живота", истиче Јасмина Младеновић.

"Оно што је свако имао у кући то је донео, мало малтера смо смућкали, неко је донео џак цемента, мало глет масе", каже Будисава Милошевић. 

Вељко Томашевић каже да треба још прозори да се замене и да људи излазе у сусрет. 

Због свега што јој се десило Виолета не посустаје.

"Људи који су око нас, добри, искрени и великодушни, пријатељи и родбина, њихова доброта племенитост и хуманост ми дају наду", поручује Виолета.

Уз наду да ће други тест бити негативан, Виолета једва чека да види кућу, загрли децу, посебно ћерку којој је данас 14. рођендан.