Јанковић о пооштравању мера: Не треба нам гора казна од онога што вирус може да нам уради

Срђа Јанковић је, гостујући у Јутрањем програму РТС-а, навео да су на почетку епидемије очекивали да после првог, иницијалног таласа буде више мањих, али да се показало да коронавирус има велики потенцијал да се шири и направи разбуктавање.

"Очигледно је да овај вирус има огроман потенцијал да се шири и преноси где год му се то дозволи и да направи разбуктавање и као што видимо имамо трећи талас где је разбуктавање још веће него у претходним таласима", додао је Јанковић.

Говорећи о томе какве су процене у ком правцу иде епидемија у Србији, Јанковић каже да у овом тренутку, нажалост, не иде на боље и да морамо да предузмемо све што је у нашој моћи.

"То се односи на спровођење постојећих мера. Потенцијално ће оне бити пооштрене, али то је сада у другом плану. У првом плану је да сви заједно спроведемо све што је већ на снази, без резерве и без остатка. Да се сви контакти који нису есенцијални избегавају, а ако су неопходни да се обављају под заштитном маском и са држањем неопходне физичке дистанце", рекао је Јанковић.

Ако сви тако радимо можемо да успоримо преношење и да ублажимо даљи ток ове епидемије, уколико то не учинимо можемо да очекујемо само да се ствари погоршавају, поручује доктор.

"Предлагали смо скраћење радног времена угоститељских објеката" 

На питање шта би подразумевало то пооштравање мера, Јанковић каже да је међу предлозима скраћење радног времена угоститељских објеката који служе за забаву, а које је тренутно до 23 сата. "Ми смо предлагали да се то скрати, да буде до 18 сати", рекао је Јанковић.

"Ја наглашавам да није ствар само у скраћењу радног времена, већ је на снази то да унутар објекта људи морају да држе физичку дистанцу, да за истим столом по постојећим мерама не би требале да седе више од две особе које нису из истог домаћинства, да сви морају да држе дистанцу и да се маска носи и на затвореном и на отвореном", додао је Јанковић.

Нагласио је да је циљ да смањивањем контаката и заштитом при оним неопходним контактима спречимо да вирус иде са особе на особу. "Ако то спречимо у довољно великом проценту ситуација , идеално је 100 одсто, ми ћемо зауставити и даљи ток епидемије, али смо далеко од тога", наглашава Јанковић.

Одговарајући на питање колико ће примена измена Закона о заразним болестима помоћи да се обузда епидемија, Јанковић каже да су те измене биле неопходне и да је нека места требало разјаснити како би одређени органи имали овлашћења да делују по закону.

"Оправданост те одлуке није спорна, али да ли је то оно главно о чему треба да причамо и да ли је казна оно на шта се ослањамо – свакако не. Ја и даље мислим да никоме ко разуме потенцијал овог вируса да угрози људске животе не треба гора казна од онога што вирус може да нам уради", истиче Јанковић.

Указао је да један део људи као да вирус не види као довољан проблем и онда мере постају проблем.

"Локдаун има смисла, али је цена висока"

Много се говори о томе колико локдаун помаже и у којим ситуацијама, а Јанковић каже да је сасвим сигурно да локдаун са чисто епидемиолошког становишта итекако има смисла, као пример је невео Кину, али је истакао да је цена висока.

"Ако зауставимо целокупан живот и економију онда индиректно опет правимо штету људском здрављу и животима на друге начине. Сада наћи баланс није лако, поготову са вирусом који се овако подмукло и потенцијално вртоглаво шири где год се дозволи простор за то. Идеално је да се живот омогући, а да противепидемијске мере буду интегрисане у живот, и то је оно што смо покушавали све време и тренутно, нажалост, резултати нису онакви какве бисмо желели да имамо и морамо да размишљамо даље", рекао је Јанковић.

Наш циљ у овом тренутку није да зауставимо целокупан живот како бисмо зауставили вирус, поручује доктор.

Објаснио је и зашто је то могло на самом почетку.

"У почетку нисмо знали колико ће ово трајати, почетне процене су биле да ћемо имати мање таласе након првог великог. Да је тако било онда би итекако било лакше надаље сузбијати епидемију без тих строгих мера које су иницијално биле неопходне и имале смисла", рекао је Јанковић.

Сада више не можемо тако и ниједна земља се не ослања само на то, додаје.

"Сви траже модел како да живот тече, да економија ради, да се људи што мање заражавају. И ми то тражимо и ја се надам да ћемо сви заједно успети да нађемо пре него што се ово погорша", наглашава Јанковић.

О болничким капацитетима 

У Београду се три пута више људи прима на болничко лечење, него што се отпушта из ковид болница. Људи из Београда смештају се у болнице у Младеновцу, Панчеву, Пожаревцу, Смедереву. Јанковић каже да је то додатно оптерећење система.

"Срећа да имамо те додатне капацитете и да људи могу да се релативно брзо транспортују. Иначе, када бисмо остали без капацитета које тако можемо да активирамо било би још много горе. У овом тренутку ми се држимо захваљујући том транспорту пацијената, сви бивају збринути у болници. Не желимо да дођемо у ситуацију да неки остану незбринути и ми то нећемо да дозволити до крајњих граница наших могућности", рекао је Јанковић.

"Ако не будемо растеретили систем успоравањем пораста броја новооболелих, доћи ћемо ситуацију да заиста, као у оним земљама где се то догодило на почетку пандемије, не буде места у болницама за све којима је преко потребно, сада још нисмо у тој ситуацији", истиче Јанковић.