Вулетић: За СНС остаје озбиљан изазов да оправда оволико поверење

Владимир Вулетић сматра да су Александар Вучић и странка која је иза њега најбоље разумели оно што су тренутно проблеми већине грађана.

"Можемо рећи да је ово нека врста хомогенизације за коју се питам да ли је икада виђена", истиче професор Вулетић. 

Каже да хомогенизација обично долази у тренуцима када постоји притисак.

"Несумњиво је да је притисак на Србију, везано и за питање Косова и за остале ствари које се тичу односа према Србима у региону али и шире нешто што је једна од кључних тема. То је контекст у којем можемо лакше да разумемо откуда тако убедљива победа и откуда оно што је најављивано као бојкот није дало очекиване резултате", сматра Вулетић. 

Истиче да се показало да странке које су заговарале бојкот нису успеле да анимирају више од пет до шест одсто грађана, ако се има у виду да је излазност и раније била на нивоу између 53 и 57 одсто.

"Једини ефекат бојкота је да су сада и неке локалне заједнице које су традиционално биле упориште Демократске странке или неких других опозиционих странака прешле у руке Српске напредне странке", каже професор Вулетић. 

Истиче да треба имати у вуду да је победа Српске напредне странке чиста у смислу да није било проблема на изборима и да посматрачи нису имали никакве битне примедбе.

"За Српску напредну странку остаје озбиљан проблем како да оправда такво поверење. Не треба губити из вида да људи када се тако снажно определе за неку странку, од ње много очекују и уколико та очекивања буду изневерена на било који начин, врло је могуће да јој окрену леђа", каже професор Вулетић. 

Наглашава да је изузетно важно оно што је синођ рекао Александар Вучић - да СНС мора да избегне ароганцију.

"Велика моћ је велика одговорност и та велика моћ обавезује у великој мери", упозорава Вулетић.

Дачић разумео своје место, Шапић није изненађење 

Професор Владимир Вулетић каже да треба одати признање и Социјалистичкој партији Србије јер се на њихов резултат сада гледа као на нешто стандардно и уобичајено иако је до недавно за њих било питање да ли ће прећи цензус или не.

"Ивица Дачић је разумео време у којем се налази и своје место у поретку ствари и успео је да прилагоди странку околностима. Иначе, то стандардно уопште није било тако извесно јер не треба губити из вида да је од двехиљадитих па до недавно СПС био на ивици цензуса2, подсећа Вулетић.

Каже да није изненадило што је у парламент ушао СПАС Александра Шапића јер су све прогнозе показивале да ће тако и бити.

"Када размислимо о томе како је он успео, видимо да је водио политику конструктивне опозиције. Није имао директног сукобљавања и није имао непријатељски тон према власти. Успео је да са једне стране очува свој идентитет, да увери људе да представља један посебан политички ентитет, а да не улази у директну конфротацију. Треба имати у виду да он јесте био на власти у највећој општини и несумњиво да је из тог разлога имао и одређене ресурсе, али мислим да то није кључ његовог успеха", каже Вулетић. 

Истиче да је Савез војвођанских Мађара био очекивано добар и да су ветар у леђа тој странци дали и добри односи Србије и Мађарске.

Храбар покушај Сергеја Трифуновића

Професор Вулетић каже да испод цензуса има странака које су на заласку.

"Иако је Српска радикална странка покушала да на неки начин освежи своје руководство тако што је у кампањи највидљивији био син Војислава Шешеља, људи су то очигледно препознали као неку врсту непотизма и нису наградили", наводи Вулетић. 

Када је реч Покрету слободних драђана, Вулетић каже да је то био храбар покушај Сергеја Трифуновића.

"Он је мора ода води двоструку битку и мислим да је тежа битка била она коју је водио са представницима странака које су се одлучиле за бојкот. У таквим условима, без значајних ресурса, резултат је такав какав јесте", објашњава Вулетић.

Kаже да је цензус од три одсто многе полакомио и оставио коалиције у другом плану.

"Поука ових избора је да на опозиционој сцени сви који тамо нешто представљају морају ресетовати досадашњи приступ, промислити где су грешили и промислити о околностима у којим живимо", истиче професор Владимир Вулетић.