Случај Ганић, неотворена страна

Бивши амбасадор Велике Британије у Босни и Херцеговини и Србији Чарлс Крафорд у ауторском тексту за британски "Индепендент" пише да "Бошњаци не показују спремност ни способност да се суоче са масакрима са своје стране, наводећи да су политичке тензије између БиХ и Србије велике".

Бивши британски амбасадор, у тексту под називом "Босна ће бити истински губитник у овој мутној правној борби", подсећа на масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву, 2. маја 1992. године.

"Када су бошњачке снаге опколиле касарне ЈНА у главном граду БиХ, војска је успела да ухапси тадашњег бошњачког лидера Алију Изебеговића. Настојањем Уједињених нација, између војних снага и бошњачког руководства, у којем је био, као члан ратног Председништва и Ејуп Ганић, постигнут је споразум да Изетбеговић буде ослобођен, у замену да војници ЈНА слободно изађу из касарни и безбедно напусте Сарајево".

Међутим потом је, како пише Крафорд, "све пошло наопако".

"Бошњачке снаге су из заседе у Добровољачкој улици напале војни конвој, који је предводило особље УН са јасно истакнутим заставама. Ватра је отворена из непосредне близине и страдало је на десетине војника", пише Крофорд, додајући да је тачан број убијених предмет сталног спора.

"Срби од почетка тврде да је цела акција перфидно замишљена и оптужују Ганића да је наредио, или да је барем "председавао" убиствима, што он одбацује", пише бивши амбасадор.

"Због страхота које су уследиле у сукобима у Босни и Херцеговини и кулминирале у Сребреници, масакр у Сарајеву је избледео у сећању Запада. Али, Срби у Босни и у Србији нису заборавили Добровољачку улицу", пише Крафорд.

Горка правна драма

Бивши британски амбасадор пише да је Србија Хашком трибуналу испоручила имозантан број својих бивших политичких и војних лидера, али да је генерал Ратко Младић, оптужен за најгоре злочине, још увек на слободи.

"Док се он не суочи са правдом, моралне могућности Србије да испослује екстрадицију Ганића равне су нули", сматра Крафорд.

Бивши амбасадор "Случај Ганић" пореди са догађањима у Великој Британији, пре двадесетак година, када је суђено бившем чилеанском лидеру Августу Пиночеу.

"Суочавамо се са могућношћу да оптужница Србије против Ганића и догађаји у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године прерасту у још једну дугу и горку правну драму, сличну оној са Пиночеом".

"Случај Ганић" је фантастична могућност за врхунске адвокате, сматра Крафорд, али и додаје да то није процес који ће промовисати мир и помирење у бившој Југославији.