Ђурашковић у кућном притвору

Одлуком Апелациног суда у Београду притвор власнику "Нибенс групе" Милу Ђурашковићу, у ком је провео девет месеци, замењен је мером кућног притвора уз електронски надзор. Ђурашковић ће данас из Окружног затвора у Београду бити пребачен у свој стан.

Апелациони суд у Београду преиначио је решење Специјалног суда којим је Ђурашковићу притвор био продужен за 60 дана и одредио му забрану напуштања стана уз електронску наруквицу преко које ће се контролисати да ли поштује забрану напуштања стана.

Ђурашковић је у притвору од 12. децембра прошле године, када су били ухапшени и Мишковићи и остали оптужени у том предмету. Међутим, у међувремену су сви пуштени да се бране са слободе осим Ђурашковића.

По налазу Апелационог суда нема више разлога да се Ђурашковић задржава даље у притвору. Апелациони суд је оценио да се у жалбама бранилаца окривљеног са основом истиче да су у конкретном случају испуњени услови да се Ђурашковићу мера притвора замени кућним притвором.

Суд подсећа да Ђурашковић има пријављено пребивалиште и боравиште на територији Републике Србије, да је за Београд везан породично, да је центар његових животних и пословних делатности Београд и да нема ниједне индиције, која произлази из конкретног понашања окривљеног, а која би указивала на могућност да окривљени буде недоступан суду у даљем вођењу поступка.

Власник "Делта холдинга" Мирослав Мишковић пуштен је 23. јула из притворске јединице Окружног затвора која се налази у згради Специјалног суда у Устаничкој. Притвор му је замењен јемством од 12 милиона евра у динарској противвредности, које је уплатила његова компанија па је пуштен да се у даљем току поступка брани са слободе.

Мишковићу је, међутим, привремено одузет пасош и одређена мера забране напуштања боравишта, уз обавезу јављања Полицијској управи за град Београд - ПС Савски венац, сваког првог радног дана у месецу.

Мишковићев син Марко је у кућном притвору од априла, док се остали оптужени бране са слободе. После шест месеци истраге, тужилаштво је у мају подигло оптужницу против њих тројице и још осам осумњичених за незаконито извлачење и присвајање финансијских средстава и имовине из више предузећа за путеве у периоду од 2005. до 2010. године.

Тужилаштво сумња да су на тај начин оштетили путарска предузећа за 16,95 милијарди динара, а буџет Србије за 472 милиона динара.