Сведок: Нисмо гађали унутрашњост града

Артиљеријски официр Војске РС Саво Симић сведочио је на суђењу Радовану Караџићу да никада није гађао цивилне циљеве у Сарајеву. Симић тврди да му то није било наређено и да је само одговарао на ватру муслиманских снага из тог града.

Симић је био капетан прве класе и начелник артиљерије у Првој сарајевској бригади ВРС. Поновио је исказ ранијих сведока Караџићеве одбране да је циљ те војске око Сарајева био да спречи пробој муслиманских снага из града и заштити околна српска насеља.

Сведок је оценио да није било могуће појединачном минобацачком гранатом погодити пијацу Маркале у два инцидента у којима су 1994. и 1995. године погинуле и рањене десетине грађана.

"Ја никада нисам дејствовао по унутрашњости града, осим по ватреним положајима које су муслиманске снаге вешто смештале уз објекте који би требало да буду заштићени... Узвраћали смо на њихову ватру само у случају крајње нужде", изјавио је Симић.

Надређени су често забрањивали да се отвара ватра, да не би били погођени цивили, тврди Симић.

Сведок је рекао и да је, при узвраћању ватре, "водио рачуна да се цивилне жртве које су заиста неминовне, сведу на минимум".

Док га је унакрсно испитивао тужилац Алан Тигер, Симић је рекао да је његова јединица гађала тачно одређене циљеве, а не читава градска подручја.

На сугестију тужиоца да би гађање читавих четврти било незаконито, сведок је одговорио да за такво наређење није ни чуо.

"Ја бих сматрао да је то незаконито - да отварам ватру по граду без икаквог циља. Никада нисам то радио", посведочио је Симић.

При том исказу остао је и пошто му је тужилац Тигер предочио упозорење команданта ВРС Ратка Младића с краја маја 1992. "да ће узвратити по Сарајеву" и да ће се "Сарајево трести", ако из града буде испаљен и један метак.

Тужилац Тигер је сведоку показао препис Младићевог разговора са потчињеним из тог времена у којем наређује артиљерији да туче сарајевска насеља Велушићи и Пофалићи јер "тамо нема много српског живља", као и друге четврти, да би се онима који су се тамо затекли развукла памет" и онемогућило да спавају.

Поновивши да такво наређење никада није добио, Симић је претпоставио да је "вероватно тако наређено" у одговору на велику офанзиву АБиХ из града, у којој су српске области биле на мети "канонада".

"Сигурно је да су страдали и објекти, и становништво, али је за то крива друга страна... Нисмо имали намеру да циљамо град", тврдио је сведок.

Упитан која је сврха била узвраћати на ватру из мобилних минобацача армије БиХ из градског подручја, ако се има у виду да су они одмах били премештани на друго место и да су цивили могли страдати, Симић је узвратио: "Они су морали да воде рачуна да је то насељена област.... директно су угрожавали цивиле... Ми никада нисмо имали намеру да кажњавамо и гађамо цивиле у Сарајеву".

Тужилац је Симићу пренео и да су припадници Унпрофора, војни посматрачи, новинари и други сведоци оптужбе изјавили да је ВРС неселективно гађала цивилне четврти Сарајева.

"Не знам на шта су се жалили, али знам да су били упознати са нашим дејствима", одговорио је Симић.

Суђење Караџићу, оптуженом и за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95 наставља се сутра.