Нема опасности од распродаје земљишта?

Споразумом о стабилизацији и придруживању предвиђено je да се, четири године после ступања споразума на снагу, странцима дозволи да купују земљиште. И док стручњаци кажу да би они који имају новац то могли да искористе да још више зараде, власници великих имања то негирају.

Хектар најквалитетније земље у Србији тренутно кошта око пет хиљада евра, док се она лошијег квалитета продаје за хиљаду до две хиљаде евра, што је вишеструко мање него у Европској унији.

Миладин Шеварлић из Друштва аграрних економиста Србије сматра да је то хендикеп, јер ћемо релативно јефтино продавати своје пољопривредно земљиште.

"При томе треба имати у виду да ће они углавном атаковати на веће, уређеније земљишне комплексе", објашњава Шеварлић.

У Словенији, једној од чланица Уније, имају другачије искуство.

"Ми смо се бојали да ће странци купити атрактивна земљишта, уз Бледско језеро и уз море. А десило се супротно – највише се купује уз мађарску границу где смо рекли да нико ништа неће да купи", каже Франц Бут, амбасадор Словеније у Србији.

Ипак, Словенија има далеко мање обрадивог и квалитетног земљишта од Србије. И док стручњаци критикују да се требало изборити да рок за забрану продаје пољопривредног земљишта странцима буде дужи, из државе поручују да после доношења Закона о реституцији то не би требало да буде проблем.

"Свако ко после реституције буде хтео да прода земљу биће у обавези да то понуди држави и ако држава то буде хтела, откупиће га по цени коју би могао да добије од неког другог", рекао је министар пољопривреде Душан Петровић.

Уколико држава није заинтересована за откуп, власник може да је прода на слободном тржишту.

Инфраструктура одређује цену 

Поједини стручњаци сматрају да ће они који сада купују оранице, земљу скупље продати странцима чим то буде могуће.

Међутим, Милан Гргуревић из "Делта аграра" сматра да то није проблем, јер нико ко је куповао и инвестирао у сређивање и опремање већих поседа, не би улагао толико новац само да би земљу препродао.

Са друге стране, како упозорава председник "МК групе" Миодраг Костић, не треба очекивати да ће инострани купци нудити исту цену као у ЕУ.

У земљама ЕУ, како објашњава, "до сваког парчета земље имате асфалтиран пут, водоснабдевање је одрађено како треба, инфраструкута је скупа и то је велики део те цене".

"У Србији бисте хтели да постигнете исту цену и прича се о некој будућој цени као у ЕУ, а заборављају људи да требају године мукотрпног рада и огромно инвестирање да би инфраструктура око пољопривредног земљишта овде била као у Белгији или Холандији", каже Костић.

И док по закону странци сада не могу да купују земљиште, део српских ораница већ је у њиховим рукама. Куповином пољопривредних предузећа постали су власници и земље коју су та предузећа имала.