петак, 15.07.2011, 07:30 -> 08:06
štampajКриза у еврозони утиче на динар
Према званичном средњем курсу, један евро кошта 44 паре мање него јуче. Промене курса уобичајене и последица су неизвесности због економских проблема у неколико земаља еврозоне, кажу у Народној банци Србије.
Динар je данас ојачао 0,4 одсто, тако да је средњи курс 102,95 динара за евро. Према званичном средњем курсу, један евро кошта 44 паре мање него јуче.
Народна банка је ове године на међубанкарском девизном тржишту продала 45 милиона евра и исто толико купила, да би ублажила велике дневне осцилације курса.
Промене курса су уобичајене, кажу у Народној банци Србије, и последица су неизвесности због економских проблема у неколико земаља еврозоне.
Курс динара у Србији је као температура - некад виши, некад нижи. Последње осцилације нису битно утицале на понашање грађана.
"Уобичајен је мањи промет, јер су људи на годишњим одморима. Међутим, он је исти и на куповној и на продајној страни", каже Милан Тадић из "Вип мењачнице".
Техника "јаког" динара
Разлог зашто динар губи битку овога пута је криза у еврозони. Техника јаког динара од почетка године изгледала је овако: страни инвеститори доносили су девизе и мењали их у динаре. Њима су куповали хартије од вредности са високом каматом од 13 одсто. Тако је у земљу ушло краткорочно више од милијарду евра.
Онда је дошао 13. јун, када је држава одлучила да не продужава серију аукција еврообвезница у противвредности од 200 милиона евра, што је створило тражњу за том валутом.
"Сада смо сведоци да су задње две аукције дугорочним хартијама имале скроман успех. То значи да није било странаца, није било дотока девиза као раније, а чега нема кошта више, њему цена расте", каже Зоран Петровић из Рајфајзен банке.
Од последње аукције трезорскох записа вредних десет милијарди динара продата је само трећина. Слично је са земљама у окружењу, што значи да инвеститори више нису заинтересовани за те хартије од вредности.
"Инвеститори купују друге валуте за које сматрају да су стабилније или улажу у неке друге инвестиције као што су злато, сребро како би спречиле ризик даљег пада евра", каже Владимир Круљ, професор Факултета за економију, финансије и администрацију.
Круљ наводи да је Србија везана за евро и да, кад има мању понуду евра, то утиче на флуктуације нагласивши да је слично и у другим земљама.
Ове године, динар је према евру био најслабији 6. јануара, када је курс био 106,49 динара за евро, а најјачи 23. маја, када је један евро коштао 96,7 динара.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 3
Пошаљи коментар