Лукић: Продужетак лиценце НИС-у и МОЛ-у сигнал подршке трансакцији

Мађарска МОЛ група добила је одобрење Сјединених Америчких Држава да настави преговоре за куповину руског већинског пакета од 56,15 одсто удела у Нафтној индустрији Србије, до 22. маја. Канцеларија за контролу страних средстава Министарства финансија САД (ОФАК – Office of Foreign Assets Control) претходно је, до 17. априла, издала и нову оперативну дозволу за рад НИС-а.

Професор Економског факултета у Београду Велимир Лукић каже да је порука о продужењу лиценце МОЛ-у двосмислена. 

"Прва је да је МОЛ и даље по вољи званичној администрацији САД. Друга порука јесте да се уважава реалност да је за једну тако крупну трансакцију потребно време", истиче Лукић.

Наводи да могућност учешћа америчких финансијских институција у трансакцији може имати више значења – од посредничке улоге до директног финансирања.

"Прво, може да значи да се на тај начин сугерише да САД очекују да нека од њених финансијских институција буде та на чији рачун ће бити исплаћена купопродајна цена за НИС. Такође, може да значи да САД очекују да у тој трансакцији буду посредник преко ког ће новац да иде. Уједно, може да означи и највиши степен инволвираности америчких финансијских институција, који подразумева да неко из Вашингтона учествује у финансирању саме трансакције", наглашава професор Економског факултета.

НИС и МОЛ

Говорећи о продужењу лиценце за оперативни рад НИС-а, Лукић истиче да је реч о одвојеним лиценцама.

"Када посматрамо конзистентност америчке политике, можемо да кажемо да је њена спољна политика у последње време прилично неконзистентна, а да, рецимо, ОФАК у доброј мери има промишљене и  конзистентне одлуке. До октобра месеца прошле године, били су беневолентни (благонаклони) према НИС-у", оцењује Лукић.

Иако се може очекивати ново продужење лиценце за рад НИС-а, Лукић упозорава да постоји и могућност да управо истек оперативне дозволе убрза завршетак трансакције о куповини компаније.

"Временско преклапање различитих дозвола може деловати као подстицај за финализацију посла", подвлачи саговорник Јутарњег дневника.

Блиски исток и светска економска криза

Лукић тврди да глобална геополитичка нестабилност неповољно утиче на велике пословне трансакције, јер доводи у питање кључне елементе финансијских конструкција и повећава опрез инвеститора.

"Инвеститори и потенцијални купци могу постати појачано осетљиви на ризике којима су изложени, а на крају крајева и процена фер вредности компанија се такође доводи у питање. Све у свему, можемо да кажемо да у периодима акутне кризе не можемо да видимо много великих бизнис вести", истиче Лукић.

Осврћући се на кризу на Блиском истоку, саговорник наглашава да свака криза има свој крај, али да је пут до њега неизвесан и тежак, посебно за најугроженије.

"Амерички председник (Доналд Трамп) је врстан преговарач у приватном контексту, али када се ради о преговарању између држава, ту баш нема неке велике резултате. С друге стране, видимо да је Ормуски мореуз пропустљивији данас него пре 10 дана и да ту има одређеног попуштања са иранске стране", процењује Лукић.

Европа и српско тржиште

Када је реч о европском тржишту, саговорник примећује разлике између земаља у зависности од цене и доступности горива, као и од фискалне политике сваке државе.

"Када се ради о политици цена горива на нивоу Европске уније, свака земља има своју фискалну аутономију и сувереност и она самостално одређује колики део акцизе ће да постави као намет у цени горива", објашњава Лукић.

Говорећи о ситуацији у Србији, професор Економског факултета оцењује да је тржиште стабилно, без несташица и панике, али упозорава да је одрживост државних мера кључни изазов.

"Дугорочно, мере нису неограничене. Мере се терминирају. После тога треба правити нову калкулацију и видети куда и како даље. Друга мера коју смо применили је мера која је везана за стратешке резерве, која је временски ограниченија, јер ви већ на одређеним нивоима искоришћености стратешких резерви морате или да примените неке превентивне мере, као што је хитно попуњавање стратешких резерви, или да примените неке мере које ће ићи у смеру уштеде и штедње" закључује Лукић у разговору за Јутарњи дневник Радио-телевизије Србије.

Емисију у целости можете да погледате у видео запису на почетку текста.