Стабилан динар у наредном периоду

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић изјавио је да је пред Србијом период стабилности домаће валуте и да не би требало очекивати поремећаје на девизном тржишту.

Шошкић је напоменуо да се при томе не може искључити међународни фактор и околности које могу одатле да дођу. "Као што знате, пад поверења у евро или у регион одражава се на све земље у нашем окружењу, па и на Србију", истакао је гувернер.

Он је поручио привредницима да снизе цене. "Верујем и да монетарна политика, која је у овом тренутку углавном рестриктивна, мора да пружи резултате. Другим речима, сви они који су уграђивали нереално високе девизне курсеве или инфлациона очекивања у своје цене, треба да размисле још једном и да те цене коригују наниже", каже Шошкић.

Према његовим речима, од краја прошле године, динар је ојачао, па је Народна банка Србије после дуго времена куповала евре на тржишту, а није продавала.

"Константно имамо ситуацију на тржишту да већи број учесника купује динаре, него што купује евре. То се одражава не само на стабилност курса, него и на јачање динара. То је, по мом мишљењу, индикација да се у Србију радо инвестира из иностранства", оценио је гувернер.

Шошкић је истакао да су те инвестиције углавном окренуте ка инвестирању у државне хартије од вредности и да би више волео да оне иду у правцу директних страних инвестиција, отварања нових постројења и радних места.

Продаја "Телекома" привремено решење

Поводом будуће продаје "Телекома Србија", гувернер је навео да ће тај новац за одређено време стабилизовати економску ситуацију у Србији, али да никако не може представљати неку врсту дугорочног решења за дебалансе које постоје у нашој економији.

"Србија мора у наредном периоду да тежи, без обзира што је то болно, што је могуће нижим стопама буџетског дефицита у односу на БДП и што је могуће нижим стопама инфлације, које гравитирају онима које постоје у еврозони", нагласио је Шошкић.

Коментаришући предлоге појединих стручњака да Србија треба да уведе евро, Шошкић је указао да се земљама ван Европске уније не пружа легална могућност да тај пут прођу и да Европска централна банка има одлучан став да земља може постати чланица еврозоне тек уколико испуни строге критеријуме.

"После учлањења, потребно је да држава испуни релативно строге критеријуме који се односе на ниво јавног дуга, кретање буџетског дефицита према БДП-у, инфлацију и такозвани каматни спред, односно камате које плаћа држава, у односу на камате које плаћају земље у еврозони са ниском стопом инфлације", објаснио је он.