Раст ненаплативих дугова у Србији

Стални представник Међународног монетарног фонда у Србији Богдан Лисоволик данас је упозорио да расте износ ненаплативих потраживања банака у Србији и да се велики део тог дуга односи на јавна предузећа.

"Порасту ризичних кредита доприноси и спорост правосуђа у примени прописа о стечају и наплати дугова", рекао је Лисоволик на саветовању "Банке и привреда у 2011. - стратешко партнерство или пословни ризик" који је организовао Бизнис дијалог београдског часописа Корд.

Банке, према оцени Лисоволика, успевају да добро послују и у условима раста ризичних потраживања јер имају висок ниво заштите.

Лисоволик је препоручио Влади Србије да припрема стратегију изласка из субвенционисаних кредита, који су у великој мери утицали на пораст укупних кредита у време економске кризе.

Очекивања представника ММФ-а у Србији су да ће у земљи бити одржана макроекономска стабилност и инфлација у предвиђеним оквирима.

"Привредни раст убудуће би морао да се заснива на извозу, што значи да привреда треба да повећава конкурентност и окреће се производњи која није само за домаће тржиште", навео је Лисоволик и додао да је у претходним годинама 80 одсто страних инвестиција било усмерено у производњу која није била намењена извозу.

Вицегувернер Народне банке Србије Бојан Марковић је рекао да је ненаплативо 17 одсто укупних дугова према банкама.

Ризичност отплате је, према његовим речима, у великој мери условљена променом девизног курса јер је 70 одсто банкарских кредита у страној валути.

Позитивно је, како је рекао Марковић, што се држава све више задужује у динарима, што се види из податка да је раније 2,5 одсто јавног дуга било у домаћој валути а сада је 15 одсто.

Монополи и недостатак конкуренције ограничавају раст 

"Процес динаризације је дуг, али је боље да што пре почне", истакао је Марковић и додао да су ограничења за привредни раст у Србији монополи и недостатак конкуренције, као и висок ниво корупције.

Директор за финансијске институције централе Европске банке за обнову и развој у Лондону Франсис Малиге је оценио да у Србији не постоје услови за развој великих корпорација које ће бити конкурентне на иностраном тржишту, због чега треба да се подстиче развој малих и средњих предузећа, као "кичме извоза".

"Садашњи број банака у Србији је, у односу на стање у привреди, превелик", рекао је Малиге и препоручио да се смањује број субвенционисаних кредита јер се привреда на њих "навикава као на дрогу".

Привредни опоравак Србије, према речима власника ИТМ групације Топлице Спасојевића, треба да се заснива на реиндустријализацији, улагањима у пољопривреду и енергетски сектор, за шта су потребни дугорочни банкарски кредити.

"Србија има перспективу и потребно знање али треба да се дефинишу развојни правци", рекао је Спасојевић и навео да су претпоставке за нови модел раста поједностављење процедура пословања, поштовање приватне својине и повећање ефикасности привреде.

Председник Управног одбора "Хипо-Алпе Адрија" банке у Србији Владимир Чупић је истакао да је 60 одсто банкарских кредита употребљено за производњу неразмењивих добара.

Чупић је оценио да би велики допринос динаризацији био када би се повећала камата на дугорочне државне записе.

Сувласник "ЕКИ инвестмента" Александар Влаховић је предложио "храбро спровођење преосталих тразниционих мера", које, пре свега, укључује реформу јавних предузећа и државне управе.