Француска (не)одолева кризи

Стручњаци кажу да се Француска, и поред тога што је економија у паду 3 одсто, боље носи с кризом од већине других земаља. Упркос саветима Американаца да се као лек за економску кризу повећа потрошња, француски стимулативни план највише се заснива на улагању у јавне радове, који, уз инфраструктуру, подразумевају и споменике културе попут Нотр Дама.

Многе који су без посла, а то је готово сваки десети радно способан Француз, влада ангажује за јавне радове, углавном на инфраструктури.

Део стимулативног пакета од 6 милијарди евра намењен је обнови културноисторијске баштине.

Високо над Паризом, радници раде на крову величанствене готске катедрале Нотр Дам.

Обнављајући елегантне украсе, обнављају и француску економију. То је једно од око хиљаду здања, за које је влада у Паризу из стимулативног пакета издвојила 100 милиона евра.

Културноисторијски споменици обично годинама чекају на новац, али ето, њима криза иде на руку.

"Знате, нема будућности без прошлости и нема нових пројеката без сећања на старе", каже архитекта Бенжамин Мутон.

Искуство из прошлости

"Научили смо много у прошлости. Користимо сада то искуство и вероватно је то разлог што ћемо избећи дубоку депресију попут оне из тридесетих година прошлог века", сматра банкарски аналитичар Доминик Барбер.

Има још разлога због којих се Француска другачије носи с кризом. Французи су велике штедише, не узимају позајмице које не могу да врате и, у односу на бруто домаћи производ, задужени су двоструко мање него Британци или Американци.

Влада у Паризу није морала да спасава од колапса ниједну велику банку, а камоли да је национализује.

Држава има строгу регулативу, која је добро послужила у кризи, па, иако су банке губиле новац, оне раде далеко боље него британске или америчке.

Три четвртине стимулативног пакета потрошиће до краја године, далеко брже од САД.

Француска економија је и далеко мање зависна од извоза, у односу на Немачку, на пример, па не зависи толико од тражње на страним тржиштима.

Потрошњу на домаћем тржишту подупире и то што велики број запослених - једна петина - ради у јавном сектору, што је француска специфичност, али и сигурна социјална давања.

И Французи се, међутим, плаше губитка радних места. Незапосленост је готово девет одсто и демонстрације против отпуштања, посебно у аутоиндустрији, редовна су појава.

Француски радници имају и своју специјалност - шефове на које су кивни, држе заробљене у канцеларијама!