Енергетска ефикасност

По глави становника Србија троши 40 одсто више енергије за грејање и хлађења него што је европски просек. Један од разлога је то што је између 300.000 и 400.000 кућа у земљи енергетски неефикасно јер немају изолацију зидова.

Министарство животне средине и просторног планирања припрема правилник енергетске ефикасности који предвиђа да сваки нови објекат, да би добио употребну дозволу, мора имати пасош енергетске ефикасности.

И поред кризе и беспарице, у Србији се енергија расипа док се у много богатијим земљама строгим прописима у грађевини максимално штеди.

Због тога ће енергетски пасош садржати податке о томе колико зграда троши енергије, колико штеди, као и информације о карактеристикама објекта, локацији, трошковима грејања.

"Штедећемо тако што ћемо уградити прозоре бољег квалитета, додатну изолацију у зидовима, користити обновљиве изворе енергије, као што је соларна енергија, биомаса, енергија ветра и мислим да ће у том правцу ићи не само у сектору градње него и у сектору енергетике", каже Драгослав Шумарац из Инжењерске коморе Србије.

Зграде без термоизолације 

Код нас је изградња енергетски ефикасних и зграда које користе обновљиве изворе појединачни случај. Соларну енергију користи пословна зграда Оffice Park Б23, која је пројектована као зелени пословни еколошки објекат.

Иако је одавно познато да су међу најбољим изолаторима ваздух и трска, то се није користило. Тај принцип је примењен на објекту Хоризонти на Дедињу. Незнатно поскупљује изградњу, а штеди енергију.

"И сав топао ваздух током лета одлази навише кроз систем канала преко кровне равни напоље, а зими не може да се охлади тако брзо простор који се загреје. Тај ваздушни слој игра улогу једног изолатора и медијума који преноси топлоту", рекао је главни инжењер пројекта Хоризонти Београда Лазар Радовановић.

Највише зграда изграђено је седамдесетих година без икакве термоизолације. Сви нови објекти, да би добили право на коришћење, мораће да имају елеаборат о енергетској ефикасности.

"Годишње се у Београду, који је више него мера за целу Србију, изгради мање од 2 одсто постојећег фонда. У следећих 10 година успећемо да заменимо 10 до 15 одсто зграда у којима живимо. Није решење за енергетску ефикасност у новим зградама. Оне морају да буду предводници, а решење је реконструкција постојећег стамбеног фонда", навео је градски архитекта Београда Дејан Васовић.

Држава најављује и субвенције којима ће стимулисати грађане да започну изолацију својих објеката како би уштедели енергију.